Obeležen Dan rezervnih vojnih starešina Leskovca

Udruženje rezervnih vojnih starešima Leskovac, 15. Septembar proslavlja kao svoj dan. Posle višegodišnjih previranja, osipanja članstva i minimalizovanja važnosti ovakvih organizacija, Udruženje se aktiviralo, što nije ostalo bez odjeka.

 

Planovi, koje nameće i aktuelna politička situacija i položaj Srbije, vrlo su ambiciozni.

Aktivna vojska u Srbiji predstavlja tek mali procenat ljudstva, na koje bi, u slučaju rata, država mogla da se osloni. Tragično je da su gradski i opštinski savezi, od pre nekog vremena registrovani kao udruženja gradjana, skinuta su sa budžeta i ostavljena bez jasno odredjenog izvora finansiranja

– Mi smo 2013. godine , na inicijativu Centra odbrane Leskovac,  a u saradnji sa 3. Centrom za obuku, pokrenuli informisanje rezervnih vojnih starešina.  Održavali smo sastanke dva puta godišnje, ali smo, kako se, uglavnom radilo o starijim ljudima, odlučili da organizaciju podmladimo mladjim ljudima, raporedjenim u vojnim jedinicama. Ove godine promenili smo i predsednika. To je sada Predrag Mitrović, koji je oficir u rezervi i stvari su počele da funkcionišu, za sada još uvek na mišiće, ali se nadamo da će biti bolje, ističe major Dragan Milić, rukovodilac Centra odbrane Vojske Srbije u Leskovcu.   

Kako sva rezervna vojna lica treba da budu članovi Udruženja, major Milić obećava pomoć vojske u njihovom evidentiranju i povezivanju sa operativcima iz saveza, ali oko izrade planova  rada, obuke i drugih redovnih  aktivnosti, Udruženja su, za sada prepuštena sama sebi. To svakako nije dobro, jer su ona zadužena za koordinaciju sa ljudstvom u rezervnom sastavu, koje predstavlja osnovu odbrane ove države:

– Oduvek je odbrana zemlje počivala na rezervnom sastavu i to se, verujem, neće menjati. Ja ne znam koliko je trenutno aktivnih oficira i vojnika, jer se taj broj stalno menja, ali su procene da ih ima oko 32 hiljade. Aktivni sastav i profesionalni vojnici ne služe za odbranu zemlje, već rezervni sastav, tako da taj segment mora da funkcioniše, smatra Milić.

Stanje u leskovačkom  Udruženju, kakvo je, izborom za predsednika, pre par meseci zatekao Predrag Mitrović bilo je u najmanju ruku zabrinjavajuće. Stvari su, posle mnogo vremena,  zahvaljujući pre svega pojedincima, pokrenute s mrtve tačke:

– U minulom periodu osnovali smo mesne odbore, jer je težišni cilj organizacije da pokrije sve tačke Jablaničkog okruga rezervnim oficirima, koji komanduju jedinicama u Jablaničkoj brigadi.Drago mi je što smo sačuvali gro starog, iskusnog kadra, ali i podmladjivanja organizacije ljudima koji su već na odgovornim funkcijama u rezervnom sastavu.

Savezi ili udruženja rezervnih vojnih starešina, poslednjih 2o godina dele sudbinu vojske, koja je u tom periodu proživljavala izrazito teške dane. Danas postoji volja pojedinaca, ali ne i institucija da se status ovih organizacija reši na pravi način, smatra Mitrović:

– Svesno je neko, podelom jednima i izuzimanjem drugih iz akcije podele dnevnica, napravljen raskol u rezervnom sastavu, ali te stvari moramo ostaviti po strani, jer se on mora konsolidovati i redovno edukovati za zadatke koji su mu namenjeni. Mi, a govorim, ne samo o leskovačkom udruženju, nemamo podršku ni lokalnih samoupravama u kojima radimo. Ipak, vanrednim angažovanjhem pojedinaca, uspevamo da odgovorimo svim zahtevima komande 3. Centra za obuku i ponosno mogu da kažem, da je kako je to potvrdio  predsednik Republičke organizacije rezervnih vojnih starešina, leskovačko udruženje trenutno najorganizovanije u Republici Srbije, istakao je Mitrović.

Organizacija saveza rezervnih vojnih starešina u Leskovcu ima 570 članova, a danas je podeljeno 80 novih članskih karti. Jedna od prvih inicijativa upravo u narednom periodu,  biće inicijativa za uvodjenje institucije ”Spomenica otadžbinskog rata” za sve borce  ratova od 1990. do 1999. godine, kako bi se tim ljudima obezbedile  bar neke privilegije, kao zahvalnost za aktivno učešće u odbrani države, poput prednosti pri zapošljavanju ili lečenju.

S. Ć.