Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii), jedna je od najvećih štetočina koja napada plodove voća u fazi sazrevanja i može da nanese stopostotnu štetu vinogradima i jagodičastim voćnim vrstama. U Srbiji se pojavila pre dve godine, a stručnjaci upozoravaju na ozbiljne probleme koje ovaj insekt u narednim godinama može da prouzrokuje.
Kod nas, za sada, nije utvrđen nivo ekonomskih šteta koje pričinjava, tako da se azijska mušica još uvek ne može svrstati u invazivne štetne vrste, ali je veoma važno da se voćari upoznaju sa načinom njenog suzbijanja, kaže mr Gordana Jovanović, savetodavac za zaštitu bilja leskovačke Poljoprivredne stručne službe.
Suzbijanje D.suzukii zahteva integralni pristup, primenu svih raspoloživih mera zaštite – administrativnih jer je reč o karantinskoj štetnoj vrsti, agrotehničkih i hemijskih. D. suzukii pričinjava direktne štete tokom perioda zrenja, ali i indirektne praćene pojavom truleži i propadanja plodova. Zbog toga, hemijske mere zaštite podrazumevaju primenu insekticida sa kratkom karencom i povoljnim ekotoksikološkim svojstvima, kao i primenu nekog od fungicida, takodje, sa kratkom karencom. Preporučuju se dva uzastopna tretmana jer štetočina može položiti jaja i u poluzrele plodove. Zbog moguće rezistentnosti preporučuju se insekticidi sa različitim mehanizmima delovanja, objašnjava Gordana Jovanović.
Poznavajući biologiju D.suzukii i ekološke uslove razvića mogu se primeniti i agrotehničke mere suzbijanja ove karantinske štetne vrste ukoliko se registruje u dugogodišnjim zasadima voćaka i vinove loze.
Agrotehničke mere se svode na primenu mera koje mogu uticati na smanjenje nivoa populacije štetočine tokom godine, uklanjanjem i uništavanjem zaraženog biljnog materijala. Kako mušice aktivno lete i po nekoliko kilometara, bitno je da u smanjivanju populacije voćnih mušica učestvuje što veći broj proizvođača, voćara i vinogradara, jer napušteni voćnjaci i privatni vrtovi, biljke spontane flore – divlja kupina i malina, pojedinačna stabla na okućnicama, zapuštena usamljena stabla na utrinama, predstavljaju “izvor” novih populacija štetočine.
Takođe potrebno je izabrati otpornije sorte voćaka sa kraćim vremenom sazrevanja, gajiti voćne vrste sa debljom pokožicom ploda, jer D.suzukii preferira voće sa tanjom pokožicom ploda, kvalitetno obaviti rezidbu voćaka radi boljeg provetravanja krune, smanjene zasenčanosti i vlage koja pogoduje ovom insektu
Obradu zemljišta treba obavljati ispod krune voćaka u cilju zaoravanja biljnih ostataka (opalih plodova), detaljno vršiti, ali i ubrzati berbu koliko god je to moguće, ukloniti zaostale plodove (ne preporučuje se kompostiranje).
Poželjno je odstraniti korovske biljke iz voćnjaka i njegove blizine, jer se voćna mušica razvija i na korovskim biljkama (kereće groždje, zova i dr.). Proizvodnju paprike treba obavljati na većim udaljenostima od dugogodišnjih zasada voćaka i vinove loze jer je paprika, takođe, domaćin D.suzukii. Za suzbijanje voćne mušice korisno je postavljanje protiv-insekatskih mreža kojima se ograđuju voćnjaci ali je njihova isplativost u našim uslovima pod znakom pitanja. Izlovljavanje štetočine postavljanjem lovnih klopki, korišćenjem vinskog i jabukovog sirćeta, može biti efikasna mera u praćenju pojave i daljeg širenja štetočine, utvrdjivanje efikasnosti primenjenih insekticida ali može uticati i na smanjenje nivoa populacije štetočine. Lovne klopke treba postavljati u krošnji voćke ili bliže površini zemlje zemlje između redova gde je veća zasenčenost i veća vlažnost vazduha.
Nakon berbe poželjno je izvršiti insekticidni tretman krošnje stabla i prizemnog dela voćnjaka, jer je imago tada u potrazi za skrovitim mestom kako bi prezimeo do naredne vegetacije, savetuju stručnjaci PSSS Leskovac.
