Varioci – sve veća potreba za ovim zanatlijama

Dobro je poznata činjenica kako je cela teritorija Srbije i tržište rada u deficitu sa mnogim zanatlijama, među kojima su i varioci.

Pre svega, sve je manje onih koji žele da rade ovaj posao, dok i oni koji to žele i stručni su u poslovima varenja, odlaze u inostranstvo gde mogu raditi za mnogo bolju platu.

Ukoliko se odlučite da preusmerite svoju karijeru i posao pronađete u nekoj drugoj struci, zavarivanje će vam sigurno pružiti raširene ruke. Pored znanja će vam trebati i profesionalni aparati za zavarivanje pouzdanih proizvođača, sa kojima ćete posao zavarivanja obaviti efikasno i sigurno.

Evo i zbog čega ćemo uskoro ostati bez zavarivača ukoliko se situacija na tržištu rada na promeni.

Posao zavarivanja nimalo nije lak

Na samom početku se mora naglasiti kako posao zavarivanja nimalo nije lak. Od radnika će se zahtevati da radi bez obzira na vremenske prilike, dokle god posao može biti uspešno obavljen.

Zavarivanje podrazumeva rad sa ozbiljnim i opasnim mašinama, ukoliko se ne koriste na pravi način. Potrebna je koncentracija, snaga i preciznost u svakom trenutku.

Radi se u teškim industrijama kao što su brodogradnja, mostogradnja, automobilska industrija, dok ćete kao varioc biti daleko od tople i ušuškane kancelarije sa kuhinjom i klimom.

Još jedna od okolnosti koje negativno utiču na popunjenost poslova za zavarivača na tržištu rada jesu često neadekvatni i nebezbedni uslovi na gradilištima i drugim radnim mestima.

Pojavile su se mnoge druge struke na tržištu rada

Upliv informacionih tehnologija i fakulteta koji obrazuju i plasiraju menadžere na tržište rada uneo je pravi nemir za mnoga druga zanimanja. Danas ćete retko pronaći mladu osobu koja želi da radi neki od dobro plaćenih zanatskih poslova.

Nismo sigurni koji su tačno motivi, ali su zanatski poslovi danas definitivno na najnižoj tački popularnosti od kada postoje.

Činjenica je da se mnogi okreću programiranju, marketingu i sličnim delatnostima.

Relativno niske plate za varioce

Naglasili smo da su relativno niske, s obzirom da je potreba za variocima usled njihovog nedostatka na tržištu itekako porasla.

Samim tim, usled povećane potražnje, javila se mogućnost varilaca da i sami preuzmu stvari u svoje ruke i podignu zahteve prema poslodavcima. Međutim, čini se kako i to nije dovoljno da se popuni broj varilaca u Srbiji, tako da bude optimalan.

Pokazaćemo vam podatke sa Infostuda, najvećeg domaćeg sajta za tražanje poslova, pa i sami procenite da li su varioci dovoljno plaćeni za posao koji rade.

Naime, najmanja ponuda poslodavca za ovaj posao na oglasima bila je 50.000 dinara, dok je ona najveća bila 130.000 dinara, prema podacima iz 2021. godine. Verujemo da se nije puno toga promenilo za godinu dana.

Takođe, imajte na umu da su ovo ipak najveća i najmanja ponuda, a da je najveći broj njih negde u sredini, što bi bilo na oko 90.000 dinara.

Pa ipak, čini se kako to nije dovoljno da zadrži naše radnike unutar granica Srbije.

Visoke plate za zavarivače u inostranstvu

Iako nemamo zvanične podatke o tome koliko zarađuju zavarivači u inostranstvu, verujemo da te plate idu i preko nekoliko hiljada evra, u zavisnosti od iskustva, firme i države.

Novac je naravno najveći motiv za odlazak u inostranstvo, pa je tako i ogroman broj mladih i starijih radnika odlučilo da svoju sreću pronađe, najčešće u nekoj od zemalja Evropske unije.

Svedoci smo kako naše tehničke škole sa odeljenjima za zavarivača jesu pune, ali je pitanje koliko tih mladih ljudi zaista želi da se bavi zavarivanjem, dok oni koji to žele, najradije odlaze u inostranstvo.

Pored školovanih, odlaze i mladi doučeni ljudi, koji su spremni da pozajme novac i plate nekoga da ih poduči svemu, kako bi otišli iz zemlje i sebi obezbedili kvalitetniji život.

Radnici dolaze iz drugih zemalja

Verovatno bi neko pomislio kako uz ovakav naslov nikako ne može stajati ime Srbija, ali smo ipak bili svedoci da je i to moguće. Samo jedan od primera je pre nekoliko godina bila fabrika kladovsko Brodogradilište, pri čemu su poslove dobijali radnici pretežno iz Rumunije, usled nedostatka domaćih.

Deluje da će ovo postati ustaljena praksa, jer se ne radi mnogo na poboljšanju uslova za radnike iz Srbije. Često ne postoje nikakvi benefiti osim solidne plate, koja je i danas jedva dovoljna za pristojan život, s obzirom na inflaciju i ostale ekonomske faktore.

Ipak, ostaju nade da će plate u ovom sektoru i dalje rasti, uslovi rada biti bolji, da će doći do zasićenja u inostranstvu, kao i da će mlade ljude poneti želja da ostanu u domovini i blizu svoje porodice. Možda su nade ipak više romantičnog, nego realnog karaktera, ali ostaje nam da vidimo i sami se uverimo.