Predavanja o volontiranju u leskovačkoj Hemijskoj školi

Šta je volontarizam i kakve on benefite može doneti mladim ljudima? Da li se u lokalnim zajednicama u Srbiji može volontirati, a šta specijalizovani kampovi širom sveta nude volonterima? To su samo neke od tema o kojima su učenicima Hemijsko-tehnološke škole ‘’Božidar Djordjević Kukar’’, govorili predstavnici Narodnog parlamenta i Fondacije Tempus.

Volontarizam je širom Evrope i sveta vrlo razvijen, ali se o dobrovoljnom, odnosno radu bez formalne zarade, u Srbiji još uvek ne zna mnogo. Prema istraživanjima, ona se nalazi tek na 45 mestu svetske liste zemalja po broju volontera. Prva je Norveška, u kojoj je u volonterski pokret, na različite načine uključeno 57 posto stanovnika.

Današnjom tribinom priređivači su želeli da mlade Leskovčane, pre svega srednjoškolce, upoznaju sa principima volonterskog pokreta i benefitima koje on donosi zajednici, državi i pojedincu.

–  Danas će učenici čuti mnogo toga o volonterskom radu, o tome gde se u Leskovcu, Srbiji, a gde u svetu volontirati, o čemu i mi odrasli nemamo mnogo informacija. U tome će nam pomoći predstavnici Narodnog parlamenta, Proaktiv-a iz Niša I Fondacije Tempus Srbija.Ovo je samo još jedna od aktivnosti organizovane u okviru  EU info cornera, koji je u  Hemijskoj školi otvoren prošle godine, ističe profesor Ivica Stanković.

Ana Pecarski iz Udruženja Narodni parlament kaže da je potpuno pogrešno shvatanje pojma volontiranja kao rada za koji se ne dobija naknada, jer učešće u njemu u najmanju ruku duhovno obogaćuje svakog čoveka:

–   Ovim mladim ljudima predstavićemo volonterske programe u Srbiji, ali govoriti i o tome kako svojim radom mogu da pomognu lokalnoj zajednici, svom komšiluku, školi. Pružićemo im i informacije o Programu Ministarstva omladine isporta, koji podržava volonterske aktivnosti mladih. Pričaćemo o zakonu o volontiranju, ali i projektima koji im omogućavaju da godinu dana provedu u inostranstvu, u volonterskim kampovima.

Udruženje Narodni parlament već godinama vodi Volonterski centar, ali i druge organizacije u gradu imaju svoje volonterske programe. Najvažnije je da mladi sami prepoznaju probleme i da pokušaju da ih rešavaju. Kroz taj rad dobijaju usavršavanje, reference koje će im koristiti kasnije pri upisu na fakultet i traženju posla, dobijaju iskustvo i znanje u pripremi i organizaciji akcija, konkuretniji su na tržištu rada, stiču nova poznanstva i mi zaista ne volimo da ga zovemo ‘’neplaćeni rad’’, jer se dobija mnogo toga vrednijeg od novca, ističe Ana Pecarski.

Iskustva volontera kažu da su sa svakim novim angažovanjem na dorovoljnom radu dodatno razvijali svoju ličnost i obogaćivali duh, postajući za stepen bolji ljudi.

S.Ć.