Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Povodom Nacionalnog dana knjige koji se obeležava 28. februara u Narodnoj biblioteci „Desanka Maksimović“ u Vlasotincu predstavljena je knjiga „Vlasotince, nekad i sad“. Kao izdavači ove svojevrsne monografije potpisuju se biblioteka „Desanka Maksimović“ i Društvo za očuvanje kulturnog nasleđa i tradicionalnih vrednosti vlasotinačkog kraja „Loza“.
Srboljub Takić, direktor biblioteke i urednik izdanja, je naglasio značaj da se kroz jednu ovakvu knjigu ostavi svedočanstvo o Vlasotincu kakvo je nekada bilo i slike kako ono danas izgleda.
„U ovoj knjižici ćete naći mnogo razloga da Vlasotince i Vlasotinčane zavolite još više. Da zavolite pre svega one koji su Vlasotince, svojom borbom, željom, patriotizmom, duhom, posvećenošću radu i veri učinili onakvim kakvim ga danas znamo i volimo. Od nekadašnjeg Vlasotinca ostala je doslednost u namerama njegovih ljudi da se svome mestu da najviše što se može. Ta neprekidna nit da se doprinese boljitku zajednice, da se ono što se najbolje zna prenese na oltar zajednice“, istakao je Srboljub Takić.
Blistavi trenuci razvoja Vlasotinca, posebno između dva svetska rata našli su se među koricama ove monografije. Tu je obilje podataka o rađanju varoši na obalama Vlasine, njenim usponima, periodima procvata, njenim padovima, stagnacije i ponovom uzdizanju.
Ovom prilikom Dragan Vidosavljević, predsednik Udruženja potomaka ratnika 1912 – 1920. podsetio je prisutne na Toplički ustanak koji se odigrao pre tačno 101 godine.
„Neposredni povod za podizanje Topličkog ustanka bila je regrutacija srpskih mladića od strane bugarskih okupatora tako da je postojala mogućnost da se oni na Solunskom frontu nađu nasuprot svojih očeva i braće. Ustanak je izbio u Jablaničkom i proširio se prema Topličkom kraju. Više desetina hiljada ustanika uspelo je da oslobodi Prokuplje. Među oslobođenim mestima našlo se i Vlasotince. Vlasotince je oslobođeno tako što je narednik srpske vojske Vlajko Nikolić Ravnodelac od vojvode Koste Pećanca dobio dekret da podigne ustanak u ovim krajevima. Najveći odziv ustanika bio je u Šišavi i Donjoj Lomnici jer su ova sela i najviše propatila u bugarskom teroru tokom koga je stradalo preko 90% sveštenika i učitelja i zabeležena brojna silovanja žena i devojčica. Četa komita formirana u Šišavi i ustanici Vlasotinca i okoline koje je okupio vojvoda Jovan Radović oslobodili su više stotina regrutovanih mladića koji su se nalazili u tadašnjoj osnovnoj školi i kafani Krčimirac. Zbog neverovatno jakih bugarskih snaga koje su se nalazile u okolini ustanak nije mogao da se održi, ustanicii su se povukli visoko u brda a Bugari su na lomničkom putu streljali 33 meštana Šišave i Donje Lomnice“, istakao je, između ostalog, Dragan Vidosavljević.
Ovom svojevrsnom času podsećanja na istoriju Vlasotinca i na život u varoši tokom pola milenijuma trajanja prisustvovali su članovi Učeničkog parlamenta Gimnazije „Stevan Jakovljević“, učenici koji pohađaju građansko vaspitanje i članovi SUBNOR-a. Promociji knjige prisustvovao je i gimnazijalac Danilo Pejčić, vlasnik sajta Vlasotince koje ne bledi, koji je pomogao prilikom prikupljanja građe za ovu knjigu.
