Predstavljena knjiga Miodraga Nagornog ” Moji Vlasotinčani”

Mada odštampana nekoliko meseci ranije, knjiga „Miodrag Nagorni – Moji Vlasotinčani“ čekala je 9. oktobar da bude predstavljena javnosti.

Knjiga je dugo iščekivana i najavljivana kao omaž profesoru Miodragu Nagornom i izraz zahvalnosti Narodne biblioteke „Desanka Maksimović“ za legat koji je ugledni slikar i grafičar ostavio ovoj ustanovi kulture. Posebnoj svečarskoj atmosferi doprineo je sam ambijent u čitaonici Zavičajnog odeljenja, u kojoj su smešteni portreti iz zbirke „Moji Vlasotinčani“.

O legatu i knjizi govorio je Srba Takić, direktor biblioteke i urednik izdanja.
On je ovom prilikom istakao da je legat, koji čini 106 portreta nastao 2009. godine, a da su nakon obnove biblioteke 2013. godine neki portreti postali deo stalne postavke u Zavičajnom odeljenju.

„Upoznao sam profesora Miodraga Nagornog 1995. godine dok sam radio u listu „Vlasina“. Sarađivali smo sa njim, slušali njegove pouke i mudrosti, upijali njegova znanja jer ga je mnogo toga interesovalo, posebno istorija Vlasotinca. Tri godine kasnije osmelili smo se da krenemo u izdavaštvo i tako od zaborava sačuvamo mnoge ličnosti, ljude i događaje. Tako smo postavili temelje za nove generacije“, rekao je Srba Takić.

O svojim sećanjima na Vlasotince, na ljude čiji su likovi sačuvani na slikama iz zbirke govorila je dr Ljudmila Nagorni Obradović, ćerka profesora Miše Nagornog.

„Tata je bio komunikativna ličnost, lako je sklapao poznanstva, negovao je prijateljstva. U Vlasotincu sam provela najlepše dane detinjstva. Sećam se naših nestašluka kod svoje bake u ulici Ivana Milutinovića, gde nas je uvek čuvao i brižno nadgledao čika Dragomir Đikić“ , potekla je reka lepih i toplih sećanja Ljudmile Nagorni.

Ona je govorila o likovnom stvaralaštvu svoga oca, o njegovoj pobedi 1967. godine na Petom međunarodnom bijenalu grafike u Parizu, o dolasku svoga dede u Jugoslaviju nakon Oktobarske revolucije, o porodici Nagorni. Posebno se osvrnula na sakupljanju Stare srpske grafike koje je Miša donosio sa Hilandara, potom iz manastira Žiča i Studenica dok je u njima radio ikonopise, koje mu je brat Dragan donosio iz Minhena. Zamolila je Ljudmila Nagorni sve Vlasotinčane koji imaju bilo kakve podatake o ličnostima sa portreta da zapišu, da dostave biblioteci, kako bi se kompletirala dokumentacija o jednom vremenu i ljudima koji su ga obeležili. Govoreći o pčelama koje su često bile motiv na slikama njenog oca, Ljudmila Nagorni je istakla da one simbolizuju marljivost, disciplinovanost i dugovečnost i šalju poruku da budemo marljivi i složni.

Ovom važnom kulturnom dešavanju, času umetnosti i kulture prisustvovali su advokat Bratislav Valčić i dr Tomislav Šušulić, članovi rukovodstva Udruženja Vlasotinčana u Beogradu „Vlada Ilić“, koje je saizdavač knjige.
Tomislav Šušulić se prisetio svog drugovanja sa Mišom, darivanja grafika Zavičajnom muzeju i predložio da se obezbedi adekvatan prostor za slike i grafike ovog umetnika i kolekcionara.

„Nigde u Srbiji ne postoji takva zbirka Stare sroske grafike kao što je ima Vlasotince, a jedinstvena je i zbirka portreta „Moji Vlasotinčani“. On nije svoje sugrađane fotografski prikazao, on je slikao njihove karaktere“, istakao je Tomislav Šušulić.

Bratislav Valčić je govorio o tome kako je nastao njegov portret i izrazio zadovoljstvo što je Miša veliku pažnju poklonio svojim Vlasotinčanima.
Profesor Sava Ćukalović se prisetio nekih anegdota iz drugovanja sa Svetislavom, najmlađim Mišinim bratom, ali i poznanstva sa celom porodicom Nagorni. On je ovom prilikom predložio da se u Vlasotincu urade biste Hristifora Crnilovića i Miodraga Nagornog, o čemu je često govorio i nedavno preminuli slikar i vajar Nebojša Mitrović.
Kum uglednog umetnika Miodraga Nagornog, advokat i književnik Zoran Davinić je istakao da u njegovoj najnovijoj knjizi „Kapija za drugi svet“, značajno mesto zauzima Miodrag Nagorni i njegova porodica. Govorio je Zoran Davinić o brojnim tribinama koje je KUD „Siniša Janić“ organizovao utorkom i na kojima je o mnogim temama govorio Miodrag Nagorni.
„Interesovali su ga mnoge oblasti, govorio je o vasioni, religiji, životu posle smrti. Njegov život je bio veoma ispunjen“, rekao je Zoran Davinić.
U ovaj projekat uključena su i udruženja „Loza“ i „Poštovaoci Svete gore Aonske – Vlasotince“.

Ovom prilikom direktor Srba Takić se zahvalio svima koji su doprineli da ova knjiga ugleda svetlost dana, kao i Draganu Miljkoviću i Aleksandru Zlatkoviću, koji su odradili tehnički deo pripreme.
Prijateljski, toplim i sentimentalnim tonovima, koji su dali poseban šarm skupu, doprineli su Zvonko Ilić i Zoran Stojičić, koji su bili zaduženi za muzičku podlogu ovog kulturnog dešavanja. Prisutne su uveli u dešavanje pesmom „Bili smo deca“, a od publike se oprostili pesmom „A sad adio“. Izabrane delove iz knjige čitala je Jelena Lepojević.

Bilo je ovo jedno prijatno druženje, koje je budilo davne, lepe uspomene, sećanja na mladost i drugovanja u varošici na Vlasini sa čovekom koji je svojim umetničkim delom zadužio rodno Vlasotince.