Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije traži odlaganje školske godine

Zbog brojnih nejasnoća, nedovoljno razrađene organizacije rada škola i mnogih drugih nerešenih pitanja, početak školske  godine treba pomeriti za dve nedelje, jedan je od zahteva Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije upućenih resornom Ministarstvu.

Kako su danas istakli predstavnici gradskih odbora iz Leskovca, Vranja i Vlasotinca, teško je proceniti ko će se u takvoj situaciji teže snaći: nastavnici, deca ili roditelji.

Konferenciju za novinare ispred zgrade Školske uprave, nezadovoljni prosvetari započeli su simbolično u 12 sati i 5 minuta, poručujući da dolaze iz važne , a devastirane oblasti, za čiji oporavak više nema vremena. Čašu je prelila odluka Ministarstva da školska godina počne 1. septembra, iako  za to nije bilo uslova, a krovna institucija, kao i mnogo puta do sada, nije uvažila mišljenje struke:

“Na sastanku, 28. avgusta, tražili smo odlaganje početka školske godine, zbog brojnih nerešenih pitanja, što je u suprotnosti sa preporučenim  bezbednosnim merama. Posle šest meseci agonije, pitamo: da li je situacija pandemijska ili Pandorina? Da li je ministar prosvete siguran u sva uputstva koja nam poslednjih 20-ak dana šalje, a potom menja, a na kraju smo  kao zaključak,dobili konkretno ništa. Možda treba da se, kao i na početku, snadjemo sami, kaže predsednica Gradskog odbora Unije za Leskovac, Dragana Lazić.

Ona se zapitala kakav uzor deci mogu biti nastavnici koji od njih očekuju da se odgovorno ponašaju, a sami ne znaju kako treba.

“Tvrdim da škole nisu spremne za početak školske godine u posebnim okolnostima. Učionice nisu dezinfikovane krečenjem, što je bilo normalno, a još bitnije je da ni toaleti nisu osposobljeni za upotrebu tokom epidemije. Ne zamo ko šta treba deci da obezbedi pri polasku u školu, niti kako će pomoćno osoblje, za 20-ak minuta uspeti da dezinfikuje učionice pre povratka djaka u njih. Ministar je u jednom svom intervjuu pominjao da smo primer razvijenim državama, poput Nemačke i Francuske. Jedna bogata Nemačka brine šta će deca u covid školi naučiti i kako će zemlja prosperirati ako se uruši znanje. Mi nismo dotle dobacili i to nema veze sa ovom, prošlom, niti budućom Vladom.Strategija je da znamo manje. Obrazovanje u Srbiji posustaje, sa koronom samo brže i vidljivije.

Lokalne samouprave su devastirane i od države dobijaju novac na kašičicu, pa ne mogu, neće ili ne razumeju da školama treba da obezbede sredstva i za maske i za dezinfekciju. Onomad su neke ponudile da kupe sapune, a druge ni to. Opet sve moramo uz pomoć štapa i kanapa ocenjuje Lazićeva:

“Čak i ako o svom trošku nabave maske, toplomere i sredstva za dezinfekciju, ne znamo kakva je procedura za isključenje dece iz kolektiva, da li se testira ostatak odeljenja i nastavnici. Šta je sa onima koji su bili u kontaktu sa zaraženima? Kako će se raditi sa inficiranom decom? Do ovog momenta nismo dobili redukovane planove i programe. Šta je sa zaposlenima koji rade u više škola; Kako će biti organizovana produžena nastava?- samo su neka od pitanja na koja ovog trenutka nema odgovora. Zato hitno tražimo odlaganje početka školske godine za dve sedmice, kako bi se bar nešto od navedenog moglo da reši, istakla je Dragana Lazić.

Unija sindikata prosvetnih radnika, od resornog Ministarstva traži da se izjasni  i o tehnološkim viškovima i konkursima koji su prednost davali pripadnosti nekoj političkoj partiji, umesto iskustvu i sposobnosti.

S.Ć.