Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Iako smo to uradili malo nespretno, privukli smo pažnju šire javnosti, rekao je šef Odeljenja za društvene delatnosti i lokalni razvoj, Bojan Tojaga, aludirajući na poziv novinarima da dodju na ”puštanje u rad septičke jame” , u Osnovnoj školi ”Slavko Zlatanović” u Miroševcu.
Nama iz grada možda izgleda smešno, ali ova deca i zaposleni, zadovoljni su zbog rešenja gorućeg problema, rekao je on.
Priznajem da je sadržaj poziva bio malo rogobatan, ali sam siguran da je za ovu školu sve ipak ispalo dobro. Kako bismo, inače, skrenuli pažnju javnosti na neadekvatne uslove u kojima uče i borave djaci i nastavnici ove i mnogih drugih seoskih škola. Nekome je forma za podsmeh, a suština nevažna ili manje važna. Ja ipak mislim da je trebalo podsetiti sve na to kako na teritoriji grada Leskovca postoji 89 škola, a samo osam ih je u samom gradu. 81 objekat je u selima, a pojedini su u veoma lošem stanju. Škola u Miroševcu je reprezent trenutnog stanja u većini objekata i lična karta brojnih problema sa kojima se treba suočiti. Ne treba zaboraviti da se pojedine škole nalaze u još lošijem stanju, rekao je Bojan Tojaga, šef Odeljenja za društvene delatnosti i lokalni razvoj.
Lokalna vlast ne ponosi se činjenicom da u devet seoskih škola nema sanitarnog čvora unutar objekata, već se još uvek koriste ”poljski” wc-i. Dok jedne ne možemo da zagrejemo, jer je stolarija propala, a krovovi prokišnjavaju, na drugima u oluke ugradjujemo grejače. Te suprotnosti trebalo da je budu noseća tema ove konferencije, jer deca u čitavom gradu zaslužuju iste uslove za školovanje. Na nama je da im to obezbedimo i mi se trudimo da izdvajanjem sve više novca, rešimo što više problema. U 2018. smo za obrazovanje planirali više od pola milijarde, a zajedno sa sredstvima od projektnog finansiranja, imaćemo više od 6oo miliona na raspolaganju. Na osnovne škole otići će trećina, ali prvi put ove godine 42 miliona uložićemo u adapraticu zgrada, izgradnju sanitarnih čvorova, zamenu stolarije, rekonstrukciju krovova.
Tojaga je podsetio da objekat isturenog odeljenja u Slavujevcu nema sanitarni čvor, te da će, do kraja godine, lokalna samouprava raditi na tome da se on izgradi, kako bi djaci i predškolci konačno osetili da žive u 21. veku.
U ovoj školi septička jama nije bila jedini, mada jeste najveći problem. Sa svakom obilnijom kišom, sadržaj iz septičke jame izlivao se van, a vidite da se ona nalazi na ulazu u školsko dvorište, što znači da je svako dete nekoliko puta dnevno moralo da prodje tuda. Bila joj je neophodna hitna sanacija i mi smo ojačali bočne zidove, dno i vršni deo, čime smo obezbedili da sadržaji ostaju unutra, a jama ima i odličan kapacitet, tako da smo taj problem, bar za sada skinuli s dnevnog reda. Ostaje nam da se posvetimo krovu, koji je vrlo trošan i sklon padu, pa je boravak dece nebezbedan. Zamenićemo čitavu krovnu konstrukciju, a do kraja godine ili najkasnije dogodine, pokušati da kompletno energetski saniramo čitavu zgradu.
Iako škola u Miroševcu ima relativno nove sanitarne čvorove, oni do sada nisu bili u funkciji, ističe direktor Bratislav Stanković, koji dodaje da se od juče toaleti ponovo mogu bezbedno koristiti.
Toaleti su gradjeni 2oo8. godine, kad i septička jama, ali je nju potrebno čistiti na svakih nekoliko meseci. Malo je popustila konstrukcija i sa svakom obilnijom kišom ona se izlije po dvorištu. Sanitarna inspekcija nam je zabranila da koristimo sanitarne čvorove , pa smo tu odluku poštovali i samo povremeno dozvoljavali djacima da koriste toalete. To, medjutim, nije rešavalo problem, jer se, čim padne kiše, stanje pogoršavalo.
U deset odeljenja, Školu Slavko Zlatanović” u Miroševcu, pohadja 160 učenika, a u isturenim odeljenjima je još toliko djaka i predškolaca. Samo dva objekta, od sedam, van matične škole, imaju sanitarne čvorove unutar zgrade, dok se u ostalim i dalje koriste ”poljski” wc-i.
S.Ć.
