Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
‘’Uspostavljanje podrške učenju za decu u Leskovcu’’ ili ‘’Učiteljice – vežbalice’’, kako su projekat krstili učenici pet škola učesnica, za sada daje odlične rezultate i Narodni parlament će nastojati da i u narednim godinama obezbedi njegovu realizaciju, zaključak je sa okruglog stola posvećenom analizi ovog inovativnog programa.
Na ideju su došli Ana Pecarski i Petar Đurović iz Narodnog parlamenta, u Centru za socijalni rad i leskovačkim školama našli partnere, a u Švajcarskoj razvojnoj agenciji SWISS PRO finansijera za realizaciju inovativnog i zanimljivog projekta, kroz koji je određenom broju osnovaca, pružena dodatna podrška u učenju.
– Angažovali smo tri asistentkinje- tri učiteljica sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, koje u pet osnovnih škola u Leskovcu, od početka tekuće školske godine, na dnevnom nivou dodatno rade sa decom, kojoj je to potrebno. Sada smo već u prilici da pravimo određene analize i možemo da kažemo da se kod mnogo dece vidi napredak, negde veći, a negde manji, ali smo postigli to da se učenici sada sami prijavljuju za časove, kaže Ana Pecarski.
Deca asistentkinje doživjavaju drugačije od svojih ‘’redovnih’’učitelja, jer one ne ocenjuju, već su tu da im pomognu, pa se pozitivno iskustvo širi, a broj učenika koji dolaze na dodatne časove stalno raste, ističe Pecarski.
U početku, medjutim, nije bilo tako, priseća se učiteljica Milica Mujović-Stoilković:
– Na početku nam zaista nije bilo lako, jer je trebalo privoleti decu, a kolege učitelje i roditelje ubediti u ozbiljnost projekta. Kako je vreme odmicalo, časovima se pridruživao sve veći broj učenika. Danas oni redovno prisustvuju dodatnoj nastavi, a napreduju u skladu sa svojim mogućnostima. Asistentkinje svakodnevno sarađuju sa učiteljima, koji nam sugerišu šta je potrebno raditi. Sa svakim detetom se radi individualno i svako dobije individualni listić sa instrukcijama o tome na šta mi treba da se fokusiramo. Vrlo često deca sama iniciraju temu ili oblast iz gradiva, koju treba dodatno obraditi.
Učiteljica Milica kaže da ove časove deca ne doživljavaju kao nekadašnju dopunsku nastavu, jer su ovde, pre svega dobrovoljno, a i ne rade sa svojim, već, kako su ih nazvala ‘’učiteljicama-vežbalicama’’, dodajući da joj je, iako ima skoro deset godina radnog staža, posao aistenta doneo nemerljivo novo iskustvo.
Sumirajući rezultate projekta u školi kojom rukovodi, direktor Ilija Đorđević, naglašava da će, u svom izveštaju inicirati njegov nastavak, odnosno predložiti da se i od države obezbede sredstva, kako bi se dodatna podrška, pružila što većem broju dece:
– Ona nije namenjena određenoj kategoriji dece, već svima kod kojih postoji potreba za dodatnom podrškom u učenju. To su često učenici iz socijalno-ugoženih porodica, iz porodica samohranih i roditelja, koji zbog prirode i obima posla, nisu u situaciji da kod kuće rade sa svojom decom. Vidim da su deca jako zadovoljna, jer im dodatna nastava pruža funkcionalna, potrebna znanja, motiviše ih na kreativnost i budi njihove potencijale, koja u jednoj velikoj heterogenoj grupi, ne mogu uvek da se ispolje. Ovaj tip nastave ih izjednačuje sa vršnjacima koji imaju bolje uslove za obrazovanjekod kuće.
Projekat je vredan 16.000 evra, a u Narodnom parlamentu veruju da će, kada donatorima prezentuju rezultate, ponovo dobiti finansijsku podršku, ali i da će u srpskom sistemu školstva, nekom skrenuti pažnju na potrebu za ovakvim programima.
S.Ć.
