Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
“Susret sa utvarom”, “Prelepa devojka koja nestaje”, “Svetla koja se sama pale i gase”, naslovi koji su punili dnevne novina i časopise koji se bave istraživanjima paranormalnog pre ravno deset godina. Podsećamo, etno-kuću “Bore Piksle”u Leskovcu danima je opsedao duh nepoznate ženske osobe, lampe su se na misteriozan način same palile i gasile, predmeti su po dolasku zaposlenih bili razbacani.
Ove i druge neobjašnjive pojave i priče očevidaca objavljivali su skoro svi mediji. Jedna činjenica koju do danas zasigurno niko nije objavio je ta da je lik sa slike (koju objavljujemo) skoro podjednak sa viđenim duhom devojke. Naime, radi se o Dragici Krstić, koja je preminula pre tri godine, inače supruga Duška Krstića nastavnika geografije a pre svega profesionalnog fotografa.
Snežana Stojanović – vodič u etno- kući “Bora Piksla” je za “Dnevnik juga” napomenula da je sliku sa portretom supruge Duško poklonio a na odeći i delovima portreta mogu se videti nakiti i ukrasni predmeti iz zbirke Narodnog muzeja:
– Prisećam se prvih svojih utisaka. Bilo je jezivo. Zatekla sam prevrnute šolje i svećnjake po stolu-divanhani, upaljena svetla po sobi a u nekoliko puta i korake po stepenicama na kojima nikoga nije bilo. Takođe, priseća se Snežana, prozori su bili otvoreni, a noćnim čuvarima se apsolutno veruje jer pre završetka smene uredno su pregledali prostorije i nisu primetili ništa neobično.
Najverodostojnije kazivanje o ovom slučaju novinari su dobili od noćnog čuvara Petra Krstiću. S obzirom da se Krstić nalazi na godišnjem odmoru, iz razumljivih razloga nismo hteli da ga kontaktiramo, već prepričavamo deo njegovog svedočenja. Posle ponoći, Krstić je otključao zgradu, obavio portirske dužnosti koje podrazumevaju obilazak prizemlja i sprata. Ugasivši svetla sišao je u donjem delu etno-kuće, seo na svoje mesto u sobi sa otvorenim vratima. Nekoliko trenutaka posle toga začuo je korake koji su se razlegli hodnikom, zastali pored velike slike sa portretom Dragice Krstić a onda su se uputili stepenicama. Lagano se pojavljuje osoba sa belom haljinom i dijademom sa sitnim biserima na glavi. Sve vreme se držala za ogradu i osmehivala se prema ulaznim vratima. Kada se okrenula prema začuđenom i omađijanom portiru, odjednom je nestala.
Za Petra Krstića, zaposleni a i ostali koji ga poznaju, tvrde da ne konzumira alkohol, da je osoba od poverenja i da je odgovorno lice, tako da o izmišljotinama nema ni govora. Ovo potvrđuju i reči Suzane Ranđelović kustosa:
– Pomalo sam začuđena da je od tog trenutka ili tih trenutaka, proteklo deset godina. Kao da je bilo juče, priseća se Suzana. Nekoliko puta sam ponovila pa evo i sada posle decenije prisećam se skoro svih predmeta koji nisu bili na svom mestu. I ja sam takođe čula tokom dana korake na spratu-.
Kuća “Bore Dimitrjevića Piksle” stara je oko 170 godina. Dimitrijević je bio poznati leskovčanin a streljan je tokom Drugog svetskog rata. Etno-kuća koja nosi njegovo ime u posedu je Narodnog muzeja u Leskovcu od 1950.godine. U razgovoru sa komšijama, nismo uspeli da saznamo preostalu porodicu Dimitrijević. Ali, prepričava se da je prelepa crnka verenica Bore Dimitrijevića, nikada se nije udavala, navodno zbog ljubavi prema vereniku. Preminula je nekoliko godina, pre događaja koji je uznemirio ne samo leskovačku, već i drugu javnost.
I za kraj ovog priloga, za koji se nadamo da će biti komentarisan a pre svega dosta pročitan, preuzeli smo sa sajta manastira Lepavina sledeće: “Demoni ili zli duhovi su sazdani od prefinjene materije, koja je nevidljiva za čoveka, iako se njihovo prisustvo oko sebe može osetiti po iznenadnom osećaju (neko je pored vas), pri čemu je taj osećaj mučan i uznemirujući. Oni mogu da prolaze kroz sve prepreke (zid, vrata) to jest mogu da “procure” kroz njih. Slobodni demoni ne mogu da ulaze u osvećenu prostoriju. Ta prostorija je “očišćena” za Gospoda i ukoliko se u njoj dešavaju Njemu ugodna dela, prinose molitve, onda On šalje na to mesto Svoju Blagodatnu zaštitu.
M.Mihajlović
