Početna / DRUŠTVO / Sutra proslavljamo najradosniji hrišćanski praznik Uskrs
hotel bell

Sutra proslavljamo najradosniji hrišćanski praznik Uskrs

Vaskrs ili Uskrs, najveći je hrišćanski (crkveni) praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje.

Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje.

Kod istočnih hrišćana, Vaskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.

Iz teološke perspektive, Vaskrs predstavlja najvažniji hrišćanski praznik, a njime se izražava radost zbog konačne pobede sina Božjeg nad smrću i progonstvom. Mnogi hrišćani u tome i vide smisao i značenje Vaskrsa.

OBIČAJI

VELIKI PETAK

Pripreme za Vaskrs se razlikuju od običaja do običaja. Tradicionalno počinju na Veliki četvrtak, dan pričešća. Nastavljaju se Velikim petkom. Tog dana je Isus, koga vernici nazivaju Hristos, iz kuće prvosveštenika Kajafe odveden do rimskog prokuratora Pontija Pilata. On ga je osudio na raspeće na krstu. Isus je razapet i umro na Golgoti, brdu izvan Jerusalima. Pred smrt rekao je: Oče, oprosti im. Ne znaju šta rade.

Sveštenici u pravoslavnim crkvama iznose crvenu plaštanicu i polažu je ispred oltara. Do subote uveče, vernici su u prilici da plaštanicu celivaju (verski motivisano ljubljenje). Na Veliki petak se ne služe liturgije, a to je dan strogog posta, tokom koga hrišćani ne konzumiraju mast bez obzira na poreklo i svi se poslovi u domaćinstvu obustavljaju.

VAŠKRŠNJA JAJA

Na Veliki petak farbaju se vaskršnja jaja, najviše crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv. Jaja se od nedelje jedu, poklanjaju i njima se tuca (kuca). U nekim zemljama, običaj je da se umesto farbanih poklanjaju jaja i druge figure od čokolade.

Prvo crveno jaje koje se ofarba naziva se čuvarkuća. Boje koje se koriste mogu biti industrijske, prirodne (lukovina, latice i listovi biljaka), a ukrasi, ako ih uopšte ima, variraju od tečnih boja do šljokica, ukrasnih folija i nalepnica.

DANI VASKRSA

Nakon Velikog petka sledi Velika subota, drugi dan hrišćanske žalosti. Taj dan je Hristos proveo u Hadu, te ga vernici obeležavaju u molitvi i tišini. To je ujedno i poslednji dan nedelje stradanja i smrti. Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik vaskrsnuća.

Tako počinje nedelja, prvi dan Vaskrsa. Pravoslavci u Srbiji se tog dana pozdravljaju rečima Hristos vaskrse, na šta se odgovara Vaistinu vaskrse. To su pozdravi preuzeti iz srpskoslovenskog. Rasprostranjeni su i oni preuzeti iz ruskoslovenskog, a to su pozdrav Hristos voskrese i otpozdrav Vaistinu voskrese.

Nedelja je dan kojeg je Isus vaskrsao. Slave se i drugi (pashalni ponedeljak) i treći dan Vaskrsa (pashalni utorak). Inače, cela ta sedmica naziva se Velikom, odnosno Strasnom nedeljom. Pravoslavci Vaskrs proslavljaju Svetom liturgijom, a katolici Svetom misom.

Pogledaj takodje

Vredno priznanje za Školu za osnovno i srednje obrazovanje „11. oktobar“ iz Leskovca

Škola za osnovno i srednje obrazovanje „11. oktobar“ iz Leskovca je ove godine dobila Povelju …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *