Roman Saše Stojanovića “Put za Jerihon” promovisan sinoć u Knjižari Stošić

Slide Background

Slide Background

 Knjižara Stošić sinoć je organizovala prvu promociju romana “Put za Jerihon” leskovačkog književnika Saše Stojanović.

Govoreći o svom petom romanu, autor Saša Stojanović je rekao da je roman posvetio Ahmedu Ademoviću jer je on možda najbolji simbol manjine koja na neki način čini dobro u ime ćutljive većine, odnosno one većine koja često nije svesna nekih kvaliteta koje manjina može da ima.

– Ahmed Ademović je jedna od retkih legendi koja je zaista prešla granice ovog grada, a sa druge strane radi se i o jednoj izuzetnoj hrabrosti, koja je, na žalost, kod većine Leskovčana zaboravljena. To je priča o herojstvu koja ima biblijske i antičke razmere. Priča o herojstvu, ljubavi za svoju domovinu, o želji da se promeni koliko jedan čovek u sistemu kao što je rat može da promeni. Ali, to je priča i o jednoj tragediji. Za taj herojski čin Ahmed Ademović je dobio Karađorđevu zvezdu. Mnogo godina kasnije, na početku Drugog svetskog rata, kada su nemački okupatori u Arapovoj dolini streljali grupu Roma, među njima su bila i Ahmedova dva sina. Sam Ahmed je takođe bio u grupi za streljanje, ali nemački oficir je video orden i pustio ga poštujući ga kao odlikovanog vojnika. Tako mu je ta Karađorđeva zvezda sačuvala glavu, ali ga je i ostavila da živi sa saznanjem da su oba sina ostala u grupi koja je streljana, a iz koje on izveden. Doživeo je duboku starost, umro je 1965. u 93. godini. Tako da je zaista pitanje da li mu je taj oficir time što mu je sačuvao glavu učinio uslugu, jer je nadživeo svoje potomstvo. To je rana koja nikad nije zacelila i od koje se nikad nije oporavio. Ali, u romanu postoji i biblijska priča o padu Jerihona koja je ispričana kroz priče različitih likova. Time sam želeo da sve ratove opišem, bez obzira da li se radi o opsadi Jerihona ili o Kumanovskoj bici iz Prvog balkanskog rata, kroz prizmu pojedinačnog učesnika, kroz obične ljude, a da na stranu ostavim zvanične verzije. Mislim da je istina običnog čoveka mnogo veća istina od bilo koje zvanične verzije istine. Da vidimo kako izgleda istorija tih ljudi koji su u tim ratovima učestvovali, bez obzira da li su pobedili ili izgubili. Možda ćemo tu doći do nekih podataka koji će nam ponovo pokazati da je rat najgluplja stvar na svetu i da nikada neće imati svoju svrhu. I potvrditi teroiju jednog američkog predsednika da je rat vreme kada ljudi koji se uopšte ne poznaju ubijaju jedni druge za račun ljudi koji se vrlo dobro poznaju, ali nikada neće ubijati jedni druge. – rekao je Saša Stojanović.

O romanu su govorili profesori Predrag Stanković i Vladimir Mičić.