MEĐUNARODNI SALON STRIPA U BEOGRADU Marku Stojanoviću nacionalna nagrada za životno delo

Marko Stojanoviću, osnivaču Leskovačke škole stripa ‘’Nikola Mitrović Kokan’’, Medjunarodni salon stripa u Beogradu, dodelio je najveće strip priznanje za dopinos srpskoj školi stripa.

U pitanju je nacionalna nagrada za životno delo, koja se dodeljuje u devetoj umetnosti.

Na jubilarnom 15. Medjunarodnom salonu stripa u Beogradu, grad Leskovac, škola stripa i ja lično doživeli smo veliku počast, jer mi je dodeljena nagrada za doprinos srpskom stripu, što je najveće priznanje koje se u oblasti devete umetnosti dodeljuje u Srbiji, počinje priču Marko Stojanović, priznajući da je i sam malo zatečen:

– Još više sam počašćen time što sam najmladji dobitnik ove nagrade i što se prvi put, za 15 godina, dodeljuje bilo kome južno od Beograda. U pitanju je najveće priznanje, koje je moguće, u oblasti stripa, dobiti u Srbiji i to, naravno, samo jednom.Ove gosine meni je pripala ta čast, ali, uprkos činjenici da sam jou uvek malo zatečen, moram da podsetim da sam, osim nagrade za doprinos srpskom stripu, 2013. Godine, dobio priznanje za doprinos makedonskom, a prošle, na otvaranju izložbe ”Leskovac-Sofija preko Vekovnika,  , uručeno priznanje ”Aleksandar Benkov”, za doprinos bugarskom stripu. Mislim da sam jedini koji je uspeo da kompletira nagrade za doprinos stripu u tri balkanske zemlje.

Osećaj je definitivno čudan, kaže Marko I dodaje da prema tome ima ambivalentan odnos. Žiri je sigurno uzimao u obzir čitav moj umetnički opus u protekle dve decenije, a ja nikada I ništa nisam radio zbog priznanja I nagrada, već zbog toga što sam smatrao da tako treba, a niko drugi to nije želeo da uradi:

– Škola stripa u koju sam se uključio sa 17 godina, bila je pred gašenjem, nakon odluke Mije Kulića da se povuče, pa sam ostao tada I evo me tu I do dan danas. Kad smo pokrenuli Balkansku smotru mladih strip autora, imao sam 2o godina, a moja želja je bila da takav festival postoji u Leskovcu, a nije ga bilo. Bila je to prosto potreba mladih strip autora, ne samo moja lična. Časopis ‘’Strip presing’’ u Nišu, najstariji časopis koji objavljuje domaći strip, osnovao sam, da bismo imali gde da objavljujemo to što radimo, jer sličnih u Srbiji tada nije bilo, objašnjava Marko Stojanović.

Slično je bilo i sa serijalom ‘’Vekovnici’’, koji sad slavi deseti rodjendan. Uradio je to, jer kaže da je želeo da čita baš takav strip, ali ga nije bilo, a dogodilo se da ovo crtano-pisano štivo, kao miks avanture, domaće mitologije I istorije, čita i voli veliki broj ljudi, ne samo u Srbiji već  i u okruženju, pa i u Evropi.

– Monografije poput ‘’Leskovačkog ‘’ ili ‘’’Zaječarskog stripa’’ hteo sam da pročitam, da ih je neko drugi napisao, ali nije, pa sam odlučio da to uradim sam, priznaje Marko. Dogodilo se čudo: da se moje interesovanje i interes srpskog stripa poklapaju, a da su to primetili ljudi u ovoj oblasti, pa je otuda stigla nagrada za životno delo, mada su je prethodni laureati dobijali u poodmaklim životnim I umetničkim godinama.

Marko ne misli da će ova nagrada bilo šta promeniti I da smatra da se njegova Donkihotovska borba za povlašćeniji odnos srpskog I leskovačkog stripa  u društvu , mora nastaviti.

S. Ć.