Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Prema podacima i istraživanjima Eurostata, više od 55% stanovnika Srbije suočava se sa problemom prekomerne težine. Ovaj alarmantni podatak je samo vrh ledenog brega u širem globalnom problemu gojaznosti, čija prevalencija neprekidno raste. Statistika pokazuje koliko je važno da se kao društvo ozbiljno pozabavimo ovim pitanjem, ne samo zbog estetskih, već pre svega zbog zdravstvenih razloga.
Prekomerna težina nosi niz ozbiljnih zdravstvenih rizika. Među najčešćim posledicama su bolesti srca, dijabetes tipa 2, neki oblici raka i brojni problemi sa kardiovaskularnim sistemom. Gojaznost može takođe uticati na mentalno zdravlje, izazivajući stanja poput depresije i anksioznosti. Bez preduzimanja adekvatnih mera, ove posledice mogu dovesti do drastičnog smanjenja kvaliteta života i skraćenja životnog veka.
Ipak, uz određenu količinu posvećenosti i discipline, problem povećane težine rešite lako pravilnim režimom ishrane i fizičkom aktivnošću. Život bez tereta prekomerne težine otvara vrata ka boljem zdravlju, povećanom samopouzdanju i ukupnoj sreći.
Šta je uzrok prekomerne težine?
Da bismo adekvatno pristupili rešavanju problema prekomerne težine, prvo moramo razumeti faktore koji dovode do njenog nastanka. Gojaznost se često posmatra kao rezultat prejedanja i nedovoljne fizičke aktivnosti, što su, nesumnjivo, dva ključna faktora. Međutim, slika je složenija i uključuje širok spektar bioloških, socijalnih, ekonomskih i psiholoških činilaca.
Kao prvo, genetika igra značajnu ulogu. Naučnici su identifikovali brojne gene povezane sa regulacijom apetita i metabolizma, a mutacije ovih gena mogu povećati sklonost ka gojaznosti. Na primer, osobe sa određenim genetskim varijacijama mogu imati jači osećaj gladi ili sporiji metabolizam, što dovodi do skladištenja više masti.
Okolina u kojoj živimo takođe utiče na našu težinu. Živimo u takozvanom “obezogenom” okruženju koje promoviše nezdravu ishranu i sedentarni način života. Pristupačnost brze hrane, marketinške taktike prehrambene industrije, nedostatak bezbednih prostora za vežbanje, sve to doprinosi povećanju stope gojaznosti.
Socio-ekonomski faktori ne mogu se zanemariti. Istraživanja pokazuju da postoji veza između gojaznosti i socio-ekonomskog statusa. Osobe sa nižim prihodima imaju veću verovatnoću da žive u “hranom pustinjama”, gde su sveži, zdravi proizvodi teško dostupni, ali je nezdrava hrana jeftina i lako dostupna.
Psihološki faktori, kao što su stres, depresija, anksioznost, takođe mogu doprineti prekomernoj težini. Stres, na primer, može podstaći prejedanje kao mehanizam suočavanja. Takođe, nedovoljno sna može poremetiti hormone koji regulišu apetit, što dovodi do povećane želje za hranom.
Hormonalne promene, kao što su one koje se javljaju tokom menopauze kod žena, takođe mogu uticati na težinu. Određeni lekovi, uključujući neke antidepresive, antipsihotike i kortikosteroide, mogu dovesti do povećanja težine.
Uzroci prekomerne težine su multifaktorijalni i složeni, a jednog univerzalnog “krivca” nema. Zbog toga je rešavanje ovog problema zahtevno, ali svakako nije nemoguće. Ključ je u shvatanju da je promena težine povezana sa promenom životnog stila, a ne sa “magičnom” i brzom dijetom.
Prekomerna težina i zdravstveni problemi
Prekomerna težina i gojaznost su faktori rizika za brojne zdravstvene probleme, često ozbiljne i hronične. Gojaznost povećava opterećenje srca, krvnih sudova, kostiju i zglobova i može uticati na skoro svaki sistem u telu.
Prvi na listi zdravstvenih problema povezanih sa prekomernom težinom su bolesti kardiovaskularnog sistema. Gojaznost je direktno povezana sa povišenim krvnim pritiskom, povišenim holesterolom i povećanim rizikom od razvoja koronarne bolesti srca i moždanog udara. Ovo je uglavnom posledica činjenice da prekomerna težina povećava opterećenje na srce, čineći ga manje efikasnim i povećavajući količinu krvnih sudova koje treba opskrbiti krvlju.
Drugo, prekomerna težina je jedan od glavnih faktora rizika za razvoj dijabetesa tipa 2. Gojaznost prouzrokuje insulinsku rezistenciju, stanje u kojem ćelije tela postaju manje osetljive na insulin – hormon koji reguliše nivo šećera u krvi. Kada se to dogodi, pankreas mora da proizvede više insulina da bi održao normalne nivoe šećera u krvi, što na kraju može dovesti do dijabetesa.
Prekomerna težina je povezana i sa povećanim rizikom od određenih vrsta raka, uključujući rak dojke, jajnika, prostate, jetre, bubrega i debelog creva. Dok mehanizmi nisu potpuno razumljivi, veruje se da visok nivo insulina i hronična upala povezana sa gojaznošću mogu doprineti razvoju i rastu kancerogenih ćelija.
Gojaznost takođe doprinosi respiratornim problemima, kao što su apneja u snu i astma, kao i problemima sa kostima i zglobovima, uključujući artritis. Osobe sa prekomernom težinom mogu doživeti i probleme sa reproduktivnim sistemom, uključujući neplodnost i nepravilne menstrualne cikluse kod žena.
Pored ovih fizičkih problema, prekomerna težina može ozbiljno uticati na mentalno zdravlje. Gojazne osobe često doživljavaju stigmatizaciju, diskriminaciju i smanjeno samopoštovanje, što može dovesti do depresije, anksioznosti i drugih mentalnih zdravstvenih problema.
Dobra vest je da se većina ovih problema može sprečiti ili smanjiti gubitkom težine i održavanjem zdravog načina života. Plan ishrane i redovna fizička aktivnost su ključni.
Kako se izboriti sa prekomernom težinom
Suočavanje sa prekomernom težinom može izgledati kao pretežak zadatak, ali nije nemoguć. Ključ uspeha leži u kombinaciji balansirane ishrane i redovne fizičke aktivnosti, ali i promeni životnog stila, koja će omogućiti održavanje optimalne težine dugoročno.
Plan ishrane je ključan faktor u gubitku težine. Važno je da dijeta bude uravnotežena i hranljiva, sa unosom proteina, vitamina, minerala i zdravih masti. Smanjenje unosa zasićenih masti, trans masti, šećera i soli je takođe preporučljivo. Pored toga, neophodno je i pravilno vreme obroka, kao i izbegavanje prejedanja.
Međutim, svi smo različiti, a ono što funkcioniše za jednu osobu možda neće raditi za drugu. Svaki organizam je jedinstven i zahteva individualni pristup. Zato je za pravilan plan ishrane i trening i vođenje kroz čitav proces skidanja viška kilograma, neophodan stručnjak, Nutricionisti i personalni treneri mogu pomoći u prilagođavanju plana ishrane i vežbanja vašim specifičnim potrebama, preferencijama i ciljevima, vodeći računa o vašem trenutnom zdravstvenom stanju.
Fizička aktivnost je drugi stub u borbi protiv prekomerne težine. Redovno vežbanje ne samo da pomaže u sagorevanju kalorija i gubitku težine, već i poboljšava kardiovaskularno zdravlje, jača mišiće i kosti, poboljšava raspoloženje i smanjuje rizik od hroničnih bolesti. Dok su aerobne vežbe, kao što su brza šetnja ili biciklizam, korisne, istraživanja pokazuju da su vežbe snage, koje uključuju dizanje tegova, posebno efikasne u borbi protiv prekomerne težine. Ove vežbe pomažu u izgradnji mišićne mase, što može ubrzati metabolizam i pomoći u održavanju gubitka težine dugoročno.
Pored svega pomenutog, ne smemo zaboraviti ni na važnost psihološke podrške. Put ka zdravoj težini može biti pun izazova, a podrška od strane profesionalaca, kao što su psiholozi ili savetnici za životni stil, može biti ključna za održavanje motivacije i upravljanje problemima poput emocionalnog prejedanja.
I zapamtite – bitka sa prekomernom težinom je maraton, a ne sprint. Potrebno je vreme da se izgube kilogrami na zdrav način, ali je trud koji ulažete vredan svakog minuta. Sa pravom strategijom i podrškom, stručnim savetima i trenerima koji će pratiti čitav proces, možete uspešno upravljati svojom težinom i unaprediti svoje zdravlje.
/PR/
Fotografije:
