Početna / KOLUMNE / Kuke dobrote – #SEVAP

Kuke dobrote – #SEVAP

Reč SEVAP arapskog je porekla i znači dobro, bogoudno delo, dobročinstvo . (“Rečnik: savremenog srpskog književnog jezika s jezičkim savetnikom“ Dr Miloš S. Moskovljević)

I taman kada mislimo da smo već oguglali, promene su učinile svoje.

Osvanule su prve “Kuke“. Razumevanje stvarnosti i prekidanje idealnog sveta ćutanja, sveta voljnog prihvaćenog siromaštva.

Pojavila se akcija “Kuke dobrote“ pre više od mesec dana. Prve “kuke“ bile su ispod Brankovog mosta u Beogradu. Devojka iz Portugala ih je postavila, koja je objasnila da je to u njenoj zemlji uobičajen način da se pomogne ljudima koji žive na ulici i koji su ugroženi i koje /ne/vidimo često.

Probudila se Srbija, tako što su novinarke Ljiljana Orlić , Daliborka Delibašić, Ivana Balić i Sanja Zrnić nastavile akciju iniciranu od devojke iz Portugala

Akcija se proširila po svim gradovima Srbije i regionu, pa čak je do Leskovca došla.

“Glad ima četvore oči“ reko bi Momo Kapor.

Koliko puta noću, pridveče ili u toku dana vidite nepoznate ljude u vašem komšiluku gde pokupljaju hranu i/ili garderobu u kesama okačene na kontejneru ili pored kontejnera položene.

Onda i sada nema “kuka“ svuda, ali cilj je isti.

Pomoći ljudima sa same margine društvenog života (nezanimljivi i neprivlačni za dnevnu politiku).

Kultura iz senke pojavljuje se “tu i tamo“.

“Gladni stolećima kupujemo više hleba nego što nam je potrebno. A, onda ga bacamo. Hleb u đubretu nije dobar prizor. On sluti na zlo. I zlo dolazi. Naši stari su nas učili da podignemo komad hleba koji je pao na zemlju, da dunemo u njega, poljubimo ga i prekstimo se. Dobar, zaboravljeni običaj, pun poštovanja prema hlebu“ veleo je Momo Kapor.

Napokon se neko setio i na fejsbuku osmislio i otvorio stranicu “KUKE dobrote“, koja svakodnevno dobija podršku i u relanom i u virtuelnom svetu.

Otprilike, pre nekih dva ili tri meseca (zimski period) zateknem se na ulici i prisustvujem sceni: ѓde ide lepa mlada gospođa sa čistim kesama, koje sprema da ostavi pored kontejnera i sa nekim viškom kišobrana, jaknama i to sve u kutiji lepo spakovano,…nailazi gospodin sa kapom i rukavicama i gleda po kontejnerima (oni prazni za njegova “interesovanja“)…zatim ugleda gospođu i veli joj “Dajte mi to, nemojte da bacate“. Gospođa predaje kese i kutije i veli “Izvolite. Nisam ni mislila da bacim u kontejner“. Zastaje mi knedla u grlu.

Budite iskreni i priznajte da su ovi mladi moderni ljudi (inicijatori akcije) mnogo pametniji i kulturniji po pitanju “ostavljanja dobrote“. #Slobodni duhovi i #svesni sadašnjosti u kojoj žive. Mi svi imamo empatiju, ali i mnogo straha da je pokažemo i dokažemo, za razliku od njih.

I zato ‘ajde da “Kuke dobrote“ (p)ostavimo u svom komšiluku i potvrdimo veliku misao oca Mitrofana Hilandarca : “Naše je samo ono što damo drugima “.

Ana Cvetanović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *