U stara vremena su Srbi rudari smatrali ovog svetitelja svojim patronom, a u narodu se slavi i kao zaštitnik dece.
Spada u red “ognjenih svetaca” u koje se ubrajaju još i Sveti Ilija i Ognjena Marija. U nekim srpskim krajevima smatra se da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer sveti Prokopije pohodi i blagosilja mladence. Tradicionalno, veruje se da ovaj dan nije dobar za kupanje u rekama i drugim tekućim vodama. Kaže se: “Ni u goru, ni u vodu”. Izbegava se čak i sahranjivanje. Slavili su ga kamenoresci i bunardžije.
Po svim srpskim krajevima, postoje razni običaji i verovanja u vezi sa ovim praznikom, kome se pridaje veliki značaj, iako u kalendaru nije upisan crvenim slovom.
Pošto je reč o ”blagom svecu”, koji je u ljudima video uvek samo ono najbolje, na današnji dan se izbegavaju svađe i psovanje.
Njime praktično počinje sezona ”ognjenih” svetaca, pa su na ovaj dan, prema zapisima predaka, i Turci izbegavali teške poslove.