Da li je rentabilno gajenje šljive?

          Miroljub Vujanović iz Leskovca sa rodbinom i kumovima obrađuje 7,1 ha pod šljivom sorte Stenlej. Površina od 1,7 hektara pod ovim rentabilnim voćem je već 9 godina, dok se na 5,4 hektara prostire voćnjak star 3 godine.

Vujanović je ubrao preko 110.000 kg šljive prve klase. Prinos po voćki bio je 14.6 kg po stablu u trećoj godini, kod nekih stabala i preko 20 kg, dok je u devetoj godini ubrano i 120 kg šljive po stablu.

         Ovo je prinos za ponos u našim uslovima bez navodnjavanja, kaže mr Aleksandar Mitić, savetodavac leskovačke Poljoprivredne stručne službe. Ovo je jedan reprezentativan voćnjak, gde su pravilno primenjene sve agro- i pomotehničke mere na vreme, što je važan preduslov za dobre prinose i kvalitetan plod. Primena agrotehničkih mera, pravilan odabir lokaliteta, odgovarajući kvalitet zemljišta i uzgojni oblik, neophodni su faktori za dobar, uravnotežen i kvalitetan prinos kod šljive, koji ove godine, uprkos niskoj otkupnoj ceni, daju sigurnost poljoprivrednom proizvođaču. Cena šljive ove godine je bila u rasponu od 10 do 25 dinara za kilogram, a cena proizvodnje je od 8-10 din po kg ploda, dok samo na berbu otpada 3 din po kilogramu. Da bi poljoprivredni proizvođači koliko-toliko imali uticaj na otkupljivače, hladnjačare i tržište moraju biti konkurentni, složni, udruženi, da imaju kvalitet i kvantitet proizvoda, i da tako izdejstvuju i ostvare dobru i solidnu cenu. Gospodin Vujanović je imao veliku količinu robe pa je i kao robni proizvođač zanimljiv na tržištu i kao takav ostvario i zadovoljavajuću cenu za svoj proizvod, objašnjava Mitić.

        Šljiva je stara i u našoj zemlji najzastupljenija voćna vrsta. Po broju stabala i površini se nalazi na prvom mestu u odnosu na druge voćne vrste i spada u grupu koštičavog voća. Uspeva čak i na zemljištima slabe strukture i slabih proizvodnih osobina, na svim položajima dobro podnosi sušu i obilno rađa, a sadni materijal se lako proizvodi. Šljiva dobro uspeva na slabo kiselim zemljištima gde se pH kreće od 5,5 do 6,5 i sa središnjom godišnjom temperaturom vazduha od 9  do 11  a u letnjijm mesecima od 18  do 20 . Najbolje se gaji u reojnima sa godišnjom sumom padavina od 700 do 1000 mm/m , s tim da u vegetaciji bude na raspolaganju od 350 do 550 mm/m  i relatvnom vlažnošću vazduha od 75% do 85%. Najkritičniji period je na početku vegetacije kada je najintenzivniji porast, zatim u fazi razvoja koštice ili ploda veličine lešnika i za vreme letnjih meseci jul, avgust.

       Kod nas su se ranije gajile domaće sorte šljive, među kojima je bila dosta zastupljena Požegača. Ona je dosta osetljiva na virus šarke šljive i zato su kasnije uvedene nove introdukovane sorte sa boljim privredno biološkim osobinama, objašnjava Aleksandar Mitić. U Jablaničkom okrugu je najrasprostranjenija sorta Stenlej. Otporna na patogene bolesti, veoma prinosna i dobrog kvaliteta. Plodovi šljive sadrže 75% vode i 25% suvih materija. Od šećera u šljivi preovladava glukoza u odnosu na fruktozu a od kiselina ima najviše jabučne i limunske, skladnog odnosa. Pored Stenleja, kao vodeće sorte, dosta su rasprostranjene Čačanska rodna, Čačanska lepotica, Valjevka, Zelena renkloda i druge.

      Od plodova šljive pravi se mnogo proizvoda, kao što su džem, pekmez, kompot, ali se kod nas najviše proizvode rakija šljivovica i suva šljiva. Plodovi su bogati raznim hranljivim materijama: voćnim šećerima, vitaminima, pektinima, pa su zato cenjeni kao sirovina za prehrambenu i konditorsku industriju i lako se prodaju na inostranom tržištu gde dobijaju solidnu cenu, dodaje Mitić.