URBANISTI SRBIJE Gašenjem direkcija urušava se sistem urbanističkog planiranja

Aktuelni problemi u oblasti urbanizma, situacija u organizacijama i urušavanje sistema urbanističkog planiranja gašenjem resornih javnih preduzeća u pojedinim gradovima i opštinama, teme su  redovne sednice urbanista Srbije, održane u Sali za naučne skupove Narodnog muzeja u Leskovcu.

 

Redovnim, ali i projektnim aktivnostima, urbanisti Srbije, pokušavaju da skrenu pažnju na činjenicu o ne baš zavidnom položaju struke, odnosno da pronadju načine za, kako se čulo, borbu protiv daljeg urušavanja urbanističkog sistema planiranja. Vetar u ledja tom destruktivnom procesu, daju i stalne izmene zakona koji regulišu ovu oblast.

– Mi ćemo danas, pre svega, govoriti o stanju struke i stanju organizacija koje egzistiraju u okviru sistema urbanističkog planiranja, o tome da imamo jedan negativan trend da se u nekim lokalnim samoupravama gase javna preduzeća, da je ta tendencija daleko negativnija u odnosu na trend osnivanja privatnih kuća, ali njihov razvoj ide znatno sporije od postupka propadanja javnih institucija koje se bave urbanizmom, kaže Aleksandar Jeftić, predsednik Udruženja urbanista Srbije,

Jeftić kaže da je upravo jedan od novih zakona propisao zabranu finansiranja Direkcija za urbanizam i izgradnju, pa su one u mnogim gradovima prestale da postoje, a zaposleni su ili prešli u privatni  sektor, prerasporedjeni u gradske uprave, ili prestali da se bave strukom. Neke od lokalnih samouprava, poput Leskovca, transformisale su direkcije u javna preduzeća, kako bi one nastavile sa radom.

– Mi kao Udruženje, smatramo da je taj trend negativan i da se negativno odražava na razvoj lokalnih samouprava. Vi, u principu, uvek morate da imate jednu strukovnu organizaciju, javnu, državnu, koja će se baviti planiranjem i urbanizmom, jer smatramo da je urbanizam esencija nečega što se zove javni interes. On se bavi planiranjem prostora, a prostor je zajedničko dobro svih nas, pa mislimo da država kroz svoja javna preduzeća može bolje da kontroliše  razvoj prostora i da ga usmerava, nego što se to čini kada takvih institucija nema.

Novim zakonom, smatra Jeftić, mora se definisati mreža institucija koje se bave urbanizmom i planiranjem ali pre svega kriterijume, odnosno uslove koje kuće moraju ispunjavati  da bi mogle izradjivati urbanističke planove:

– Mi smo, kao Udruženje, u nekoliko navrata, pre dve godine, i pre četiri-pet godina, pokretali inicijative prema Ministarstvu da se upravo tako definipu uslovi koji su minimalno poptrebni da bi jedna organizacija mogla da radi urbanističke planove. Sada imamo veliki problem u funkcionisanju dodele posla.Ukoliko se planovi dodeljuju na tržištu- a dodeljuju se, osnovna referenca je najniža cena, tako da se dešava da manje institucije ili pojedinci dobijaju poslove, a znamo da je su planovi suviše kompleksna  strateška dokumenta  da bi se  njime bavio jedan čovek ili nekoliko ljudi. Ukoliko se ovako nastavi, doći ćemo u situaciju, da neće imati ko da uradi novi prostorni plan Republike Srbije.

Leskovac je grad koji je svoj naintenzivniji rast i razvoj doživeo izmedju dva rata, a nakon drugog svetskog, u kome je dva puta rušen, nastavio je da se obnavlja i gradi:

– Imajući u vidu značaj urbanističkog i prostornog planiranja, kao osnove za razvoj i unapredjenje svakog grada, treba istaći da je naša lokalna samouprava uvidela neophodnost postojanja i daljeg rada urbanističke službe. Ona je, od osnivanja 1961. godine, kao Zavod za urbanizam, više puta transformisana. Danas funkcioniše u sklopu JP Urbanizam i izgradnja Leskovac, koje prati trendove i hvata se u koštac sa izazovima, sa željom da naš grad učini prijatnijim mestom za život i investiranje, rekla je, pozdravljajući kolege iz čitave Srbije, glavni urbanista grada, Ivana Joksimović.

Aleksandar Jeftić je danas najavio i 26. Salon urbanizma, početkom novembra u Nišu, na kome će svoje radove predstaviti stotinak urbanisti iz Srbije i okruženja, kao i veliki broj studenata sa naših i inostranih univerziteta.

S.Ć.