Zanimljivosti o kafi – kraljici crnih napitaka

Kafa – svi je volimo! Miris sveže skuvane kafe je opojan. Ukus prvog gutljaja je senzacionalan. Doza kofeina je u većini slučajeva neophodna. Verovatno mislite da bi bilo nemoguće započeti dan bez šoljice sveže skuvane kafe.

Nekada su se neke civilizacije morale razbuditi same od sebe, znate, prirodno! Možete li vi da zamislite život bez kafe? Ili makar jedan stresan dan na poslu bez omiljenog napitka?

Kafa je najpopularnije piće na svetu. Ipak, da li ste se nekad zapitali koliko zaista znate o kraljici crnih napitaka?

Kako izgleda drvo kafe?

Svi prepoznaju pržena zrna kafe, ali možda nećete prepoznati pravu biljku kafe. Drveće kafe se kratko orezuje kako bi se pomoglo u berbi, ali može da naraste i do 9 metara. Svako drvo je prekriveno zelenim, voštanim lišćem koje raste u parovima. Bobice kafe rastu duž grana. Budući da raste u kontinuirnom ciklusu, nije neobično videti bele cvetiće, zeleno i zrelo voće istovremeno na jednom drvetu.

Drvetu je potrebno oko 5 godina da dostigne punu proizvodnju plodova, a plodu je potrebno skoro godinu dana da sazri! Iako biljke kafe mogu da žive i do 100 godina, one su najproduktivnije u dobi od 7 do 20 godina.

Sva komercijalno uzgojena kafa potiče iz regiona sveta koji se zove Pojas kafe. Drveće najbolje raste na bogatom tlu, sa blagim temperaturama, čestom kišom i suncem u hladu.

Poreklo kafe

Kafa vodi poreklo od roda biljaka poznatih kao Coffea. Stručnjaci procenjuju da postoji od 25 do 100 vrsta biljaka kafe. Botaničari se ne slažu oko tačne klasifikacije, s obzirom da se biljke kafe mogu veoma razlikovati. Mogu biti mali grmovi ili veliko drveće, sa listovima različite veličine, i u bojama od ljubičaste ili žute do tamnozelene.

Vrste kafe

U komercijalnoj industriji kafe postoje dve važne vrste kafe – Arabika i Robusta.

Kafa arabika potiče od originalnih stabala kafe otkrivenih u Etiopiji. Ovo drveće proizvodi finu, blagu, aromatičnu kafu i predstavlja približno 70% svetske proizvodnje kafe. Zrna su ravnija i izduženija od robuste i sa nižim sadržajem kofeina.

Kafa robusta uzgaja se u centralnoj i zapadnoj Africi, delovima jugoistočne Azije, uključujući Indoneziju i Vijetnam, i u Brazilu. Robusta se prvenstveno koristi u mešavinama i za instant kafu. Zrno robuste ima tendenciju da bude malo okruglije i manje od zrna arabike, dok je bogatije kofeinom i do 50-60% !

Istorija kafe

Niko ne zna tačno kako i kada je kafa otkrivena, mada postoje mnoge legende o njenom poreklu.

Etiopiska legenda

Jedna od legendi kaže da je čuvar koza na etiopiskoj visoravni prvi put primetio potencijal ovog drveta. Priča kaže da je pastir otkrio kafu nakon što je primetio da su mu, nakon što su pojele bobice sa određenog drveta, koze postale toliko energične da nisu htele da spavaju noću. Svoje nalaze je podelio sa igumanom lokalnog manastira, koji je napravio napitak sa ovim bobicama, i primetio da ga to drži budnim tokom dugih sati večernje molitve. Svoje otkriće podelio je sa ostalima iz manastira i tako je priča o kafi počela da se širi.

Kako se glasina kretala na istok, kafa je stigla do Arapskog poluostrva i započelo je putovanje koje će ova zrna kafe preneti širom sveta.

Uzgoj i trgovina kafom počeli su na Arapskom poluostrvu. Od 16. veka kafa je poznata u Persiji, Egiptu, Siriji i Turskoj.

Dolazak u Evropu

Sa hiljadama hodočasnika koji su svake godine iz celog sveta posećivali sveti grad Meku, znanje o ovom “arapskom vinu” počelo je da se širi.

Evropski putnici sa Bliskog istoka vratili su se sa pričama o neobičnom tamnom piću. Do 17. veka kafa je ušla u Evropu i postala popularna širom kontinenta.

Kafa je počela da zamenjuje uobičajena pića za doručak tog doba – pivo i vino. Oni koji su pili kafu umesto alkohola počinjali su dan budni i energični, pa nije iznenađujuće da je kvalitet njihovog rada znatno poboljšan.

Put u novi svet

Sredinom 17. veka kafa je doneta u Novi Amsterdam, koji su Britanci kasnije nazvali Njujork. Godine 1723. prva sadnica je iz Evrope doneta u Ameriku. Nakon što je posađena, sadnica ne samo da je napredovala, već je zaslužna za širenje preko 18 miliona stabala kafe na ostrvu Martinik u narednih 50 godina. Još je neverovatnije da je ova sadnica bila roditelj svih stabala kafe širom Kariba, Južne i Centralne Amerike.

Misionari i putnici, trgovci i kolonisti nastavili su da nose seme kafe u nove zemlje, a drveće kafe posađeno je širom sveta. Plantaže su osnovane u veličanstvenim tropskim šumama i na krševitim obroncima planina.

Neki usevi su procvetali, dok su drugi kratko trajali. Bogatstva su stvorena i izgubljena. Do kraja 18. veka kafa je postala jedna od najprofitabilnijih svetskih izvoznih kultura. Posle sirove nafte, kafa je najtraženija roba na svetu.

Kafa širom sveta

Idealni uslovi za napredovanje drveća kafe nalaze se širom sveta u ekvatorijalnoj zoni. Izbirljiva Arabika najbolje raste na velikim nadmorskim visinama u bogatom tlu, dok srčanija Robusta preferira višu temperaturu i može uspevati na nižim površinama.

Kafa se uzgaja u više od 50 zemalja sveta, uključujući Havaje, Meksiko, Portoriko, Gvatemalu, Kostariku, Kolumbiju, Brazil, Etiopiju, Keniju, Obalu Slonovače, Jemen, Indoneziju, Vijetnam…

Šta utiče na kvalitet i ukus kafe?

Sve, od raznolikosti biljke, hemije tla, vremenskih uslova, količine padavina i sunca, pa čak i precizna visina na kojoj kafa raste može uticati na ukus krajnjeg proizvoda.

Ove ključne varijable, u kombinaciji sa načinom obrade bobica nakon branja, doprinose razlikovanju kafe iz zemalja, regiona u kojima raste i plantaža širom sveta.

Kombinacija faktora je toliko složena da se čak i sa jedne plantaže mogu naći razlike u kvalitetu i ukusu.

Kafa je jedno od najpopularnijih pića na svetu. Zahvaljujući visokim nivoima antioksidanata i korisnih hranljivih materija, čini se da je i sasvim zdrava.

Kofein kao glavni sastojak koji se nalazi u kafi, ima veliku primenu i u kozmetici, u proizvodnji raznih kozmetičkih proizvoda, koji pomažu kod nege tela.

Ali, ako vas zanima rešenje za bujnije i veće grudi, pogledajte drugo rešenje, jer kofein navodno smanjuje obim grudi.

Zanimljive činjenice o kafi koje možda niste znali

Kafa je zapravo voće – kada pomislite na kafu, verovatno zamišljate fini, mleveni smeđi prah ili smeđa zrna, ali kafa svoj život započinje kao voće. Na biljci kafe rastu male crvene bobice, čije se seme prži i melje.

Brazil je najveći proizvođač kafe na svetu – pitate se odakle vam dolazi kafa? Najverovatnije iz Brazila. Brazil godišnje proizvede oko 50 miliona vreća kafe od 60 kg. Poređenja radi, 1kg zrna kafe dovoljan je za 120 duplih espressa!

Proizvodnja traje dugo – Od sadnje biljke do vaše šoljice dug je proces. Proizvođači moraju čekati i preko dve godine da drvo počne da rađa, takođe im je potrebna pažljiva nega tokom prvih 6 meseci. Poslednji i najteži korak je berba- bobice se teško beru zbog nepristupačnog i strmog terena na kojima kafa raste.

Zrna su braon boje jer su pržena – sirova kafa izgleda potpuno drugačije od pržene kafe. Kada se ubere zrno ono je zeleno. Tokom prženja skrob se razlaže na šećere koji se karamelizuju, dajući zrnu braon boju. Takođe razvija se i mirisno ulje zvano kafeol.

Od biljke kafe može se praviti čaj – da dobro ste pročitali. Čaj se pravi od osušene kože bobica kafe, ima nizak nivo kofeina i ukus mu je sličniji voćnim mešavinama čajeva, pre nego biljnim čajevima.

Kafa je bila poznata kao vino Arabije – Turskim osvajanjem poluostrva Arabije u 16. veku potrošnja kafe se proširila po celom Osmanskom carstvu. Muslimani u ovim regionima nisu pili alkohol, a kafa je bila odlična zamena.

Prvi  kafići su nastali radi ispijanja kafe – kafa je bila jedinstvena jer se pila u javnim kafićima u gradovima širom Bliskog istoka i Afrike. Ljudi su ovde dolazili radi zabave, da se druže i saznaju najnovije vesti dana.

Pijenje kafe nekada se kažnjavalo smrću – Osmanski sultan Murad IV nije voleo kafiće jer je mislio da ljudi tamo kuju zaveru protiv njega. Godine 1633. naredio je da se ispijanje kafe kažnjava smrću u Istanbulu.

Kafa je treće najpopularnije piće na svetu. Finci piju najviše kafe. Kafa vam može pomoći da brže trčite.

Ispijanje kafe može smanjiti rizik od oboljevanja od nekoliko bolesti- kao što su: srčana insuficijencija, dijabetes tip 2, Alchajmerova bolest i demencija, Parkinsonova bolest.

Ne biste trebali piti više od četiri šoljice kafe dnevno – ako pijemo previše, to može imati negativan uticaj na nas. Verovatno ste upoznati sa nervozom, anksioznošću, lupanjem srca i problemima sa spavanjem koji dolaze sa previše šoljica.

Kopi Luwak najskuplja kafa na svetu dolazi iz životinjskog izmeta – U Indoneziji, mala životinja cibetka (slična lasici), ne može da odoli jarkocrvenim bobicama kafe. Ali njen sistem za varenje ne može da svari zrna kafe, tako da ona prolaze kroz digestivni sistem bez potpunog varenja. Neki hrabri uzgajivači kafe sakupljaju zrna kafe iz izmeta cibetke, temeljno ih operu (nadamo se), i prodaju po ceni i do 600 dolara za pola kilograma.

Bah je napisao pesmu o kafi- oko 1735. godine Johan Sebastijan Bah napisao je “Coffee Cantata”.

/ PR /