Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Manastir posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, od pre izvesnog vremena je ženski i njime upravlja mati Melanija, koja zahvaljuje lokalnoj vlasti jer je oživela i rekonstruisala ovu svetinju, a vernike poziva da dođu, prisustvuju litrgijama i uživaju u miru i blagougodnosti pet vekova stare bogomolje
Mati Melanija je u Jašunjski manastir stigla prošle godine, a od marta joj u održavanju kompleksa i verskog života, pomaže još jedna monahinja:
– Manastir je do skora bio muški, sada je u pokušaju da bude ženski. Poveren je meni na upravljanje, a dotle sam Bogu služila u kosovskoj Gračanici. Obejkti imaju kapacitet za život šest sestara i nadam se da će nas uskoro biti više. Ono što raduje je što vernici redovno posećuju manastir. Prisustvuju Svetoj liturgiji, a posle priredimo Trapezu ljubavi, odnosno pripremimo malo posluženje, da se svi zajedno okrepimo i družimo u ovoj lepoti. Pojedini posetioci dođu na ceo dan, da osim približavanja Bogu, uživaju u ovom miru i lepoti. Mnogo mi je drago što se i omladina budi i dolazi u sve većem broju, sa zadovoljstvom konstatuje igumanija Melanija.
Osim molitve, kaže, monahinjama ne treba ništa, jer su odgovorni ljudi iz lokalne samouprave sve odradili:
– Ne mogu da se ne podsetim kako je ova svetinja izgledala početkom 21. veka. U njega se nije ulagalo više od 50 godina, pa je ovaj kulturni i verski biser juga Srbije, bio potpuno zapušten i zaboravljen. Grad Leskovac je u rekonstrukciju uložio 14 miliona dinara i na taj način dao doprinos oživljavanju ovog značajnog verskog objekta. Nakon obnove, 2017. obeležili smo 500 godina postojanja manastira. Svečanosti u Jašunju prethodili su Svečana akademija i izdavanje monografije. Gradsko rukovodstvo teži da svojim delima i ulaganjima čuva tradiciju, duhovnost, verski i kulturni identitet, istakao je gradonačelnik Goran Cvetanović.
On je podsetio na činjenicu da je ulaganje u rekonstrukciju Manastira počelo 2008., a nakon četvorogodišnje pauze, nastavljeno početkom 2013. Tada su izgrađeni potporni zidovi, a narednih su se ulaganja nastavila, dok manastirski kompleks nije dobio konačan izgled i uslove za boravak monaha.
