Počeo Božićni post! Period suzdržavanja od hrane, loših misli i dela

Pravoslavni vernici počinju danas Božićni post koji traje sve do Božića, 7. januara.

Tokom ovog perioda vernici se uzdržavaju od mesa i mlečnih proizvoda i ne jedu jaja. Strogo se posti (na vodi) samo sredom i petkom, dok je ponedeljkom, utorkom i četvrtkom dozvoljeno koristiti ulje i vino, a subotom i nedeljom i ribu.

Najstrožiji post je na Badnji dan kada su pravi vernici toga dana sve do večere samo na vodi.

Prema pravilima posta, telesni post ne treba koristi ako nije povezan sa duhovnim. Post u pravoslavnom hrišćanstvu predstavlja uzdražvanje od određene vrste hrane (“mrsne”), kao i od svakog oblika grešnih dela, pomisli i želja.

Pored molitve, i svega što služi duhovnom životu, crkeveni oci pripisuju i postu naročitu važnost. Oni su posmatrali telo i duh kao jednu celinu i tako ih i tretiraju u svim njihovim manifestacijama. Duh deluje na telo kako živonosno, tako i smrtonosno, što u obratnom slučaju isto i za telo znači. Nema ostvarenja ni ispunjenja čovekove ličnosti ako sve sile duše: razum, volja i osećanje, kao i telo uzajamno ne sudeluju.

Ali, to nije moguće postići bez prihvatanja posta, i društvenog i telesnog .

Svrha i namena posta

Mi ne treba da umrtvljujemo svoje telo, nego svoje strasti. Post ne znači da se samo uzdržavamo od mrsne hrane, već u prvoj liniji to je odricanje od zločestivih misli, želja i dela. Telesni post je svakako neophodno pomoćno sredstvo za uspešnu borbu protiv strasti, naročito protiv gordosti koja se smatra korenom svakog daljeg zla. Telo koje u grehu ima zajedničko učešće sa dušom, treba sa njom u i vrlinama da ima učešća. Stvaran post je u prvoj liniji uzdržavanje od svake pohote. Bez duhovnog posta, kažu oci, sam telesni post Bog ne prihvata. Post ima u prvom redu duhovni smisao i on je organski povezan sa celokupnim duhovnim životom. Stvarni post privodi čoveka smirenju. A u smirenju čovek stiče saznanje, da za čoveka spasenje leži jedino u Bogu, u njegovoj milosti. Kod sticanja svih vrlina i kod ispunjenja svih zapovesti, sveti oci pridaju vrlini rasuđivanja najveću važnost. Rasuđivanje znači dar razlikovanja onoga što je korisno, i onoga što je štetno – tamo gde je istina, i tamo gde je laž.