Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Prinos kukuruza na teritoriji Jablaničkog okruga ove godine će biti oko, ili malo ispod višegodišnjeg proseka, osim na parcelama na kojima je primenjena puna agrotehnika.
Promena klime svaku godinu u ratarstvu čini specifičnom, pa je redovna komunikacija sa stručnjacima neophodna, ocenjeno je na ”Danima polja kukuruza”.
Tradicionalna manifestacija okupila je ratare sa severa Leskovca, koji ovakva druženja retko propuštaju. Seju, prihranjuju i štite zasade u nadi da će prinosi biti dobri, a zarada zadovoljavajuća.Ove godine, dobroj većini, očekivanja neće biti ispunjena.
– Čudna je ova godina. U ovom kraju, tokom leta, kiša je pala samo dva puta: 26. jula – na Gorešnjak i na Svetog Iliju, 2. avgusta. Sa tako malo padavina i prinos ne može biti naročit. Na mojim njivama, a pod kukuruzom imam 12 hektara, rod će biti 7-8 tona, a ima parcela sa kojih će ratari ubrati jedva po pet tona po hektaru. Seljak smogne snage da izore, zatanjira, usitni zemlju, poseje i isprska zasade kukuruza. Kad treba biljke da se prihrane- povučemo kočnicu, jer to zahteva velika ulaganja, pa se desi da troškovi anuliraju zaradu, posebno ako su prinosi manji. Poslednju deceniju intenzivno se bavim ratarstvom. Pridružio mi se i sin, pa smo prošle godine sejali na 3o, ove godine na 2o, a naredne verovatno samo na 1o hektara. Potpuno je neisplativo i mi trenutno, pored ogromnog rada koji ulažemo, ”jedemo” mehanizaciju. Vredna je 4o-5o hiljada evra, za pet godina, potrošićemo je i – na nuli smo, iskreno govori Radovan Jović iz Čekmina.
Na oglednom polju u Pečenjevcu, Poljoprivredna stručna služba zasejala je 37 hibrida, proizvedenih u sedam semenskih kuća, različitih grupa zrenja. Setva je obavljena na vreme, a potom primenjena puna agrotehnika, pa će na tim parcelama rod biti izvanredan, 1o-12 tona po hektaru.”Dan polja kukuruza” zato tradicionalno i organizujemo na oglednim njivama, kako bismo poljoprivrednim proizvodjačima ukazali na značaj agrotehničkih mera, ako se želi dobar prinos, ističe savetodavac Poljoprivredne stručne službe, Jelena Stojiljković:
– Godina je bila vrlo specifična. Kada smo se svi ponadali dobrom rodu, jer smo imali idealne uslove za sadnju, tokom leta su padavine izostale, pa je na mnogim parcelama nedostatk vlage drastično, a na drugim blaže, uticao na prinos. Sve ovo govori o neophodnosti promene odnosa prema ratarskim kulturama. Važno je sve, od izbora parcele, preko osnovne obrade zemljišta, koje se obavlja tokom jeseni, izbora semena, poštovanja kalendara zaštite i prihranjivanja, do odluke da se parcele, ako nema prirodnih uslova, veštački navodnjavaju.
Višedecenijsko znanje, koje se u selu prenosi s kolena na koleno, danas nije dovoljno, jer su se sve okolnosti promenile, objašnjava Stojiljkovićeva:
– Prvo, globalna klima se drastično promenila i imamo sve češće suše. Dešava se, čak i tokom leta povremeno, da noćna i jutarnja temperatura padne ispod 5 stepeni, a tokom dana premaši 35 podeljak. Sve to stresno utiče na biljku. Zbog toga apelujemo na poljoprivredne proizvodjače da kalendar uskladjuju sa vremenskim prilikama, a agrotehniku prilagodjavaju potrebama biljke. Svaka vegetacijska sezona je priča za sebe i, ukoliko želimo dobre prinose, moramo da pratimo sve promene i reagujemo na vreme.
Danas se čulo i da će prinos kukuruza ove godine biti oko 5 tona po hektaru, što nije loše, ali su se i poljoprivrednici i stručnjaci nadali mnogo boljem rodu.
S. Ć.
