Prema poslednjim analitičkim istražvanjima Svetske meteorološke organizacije, broj klimatskih katastrofa, poput poplava i toplotnih talasa, u poslednjih 50 godina petostruko se povećao, uz milionske ljudske žrtve i štetu koja se meri milijardama dolara
Usled klimatskih promena, sve češće smo suočeni sa ekstremnim vremenskim uslovima, koji dovode do tragičnih populacionih i ekonomskih posledica.
U poslednjih pola veka, u prirodnim katastrofama život je izgubilo više od 2 miliona ljudi, a materijalna šteta, prema procenama Svetske meteorološke organizacije, iznosi 3,6 milijardi dolara. Analizirano je oko 11.000 katastrofa, koje su se dogodile od 1979. do 2019. godine. Svakog dana je, u proseku, zabeležena jedna katastrofa, klimatska ili hidrološka, uz gubitak 115 ljudskih života i štetu od 202 miliona dolara.
Neki od takvih događaja sa najvećim posledicama, svakako su suša u Etiopiji, 1983. godine, koja je odnela 300.000 života i uragan ”Katrina”, za koji je procenjeno da je to bila najskuplja prirodna katastrofa, sa finansijskim gubicima od 163,6 milijardi dolara.
Zbog globalnog zagrevanja, Svetska meteorološka organizacija ukazuje na tendenciju porasta ekstremnih pojava. Direktne posledice klimatskih promena mogu prouzrokovati značajne probleme u funkcionisanju ljudskog društva, a prioritet mora biti preduzimanje preventivnih mera.
Iako su prirodne katastrofe sa godinama postajale sve češće, broj nastradalih se smanjivao, pre svega zahvaljujući poboljšanju sistema ranog upozoravanja. Broj smrtnih slučajeva je sa 50.000-1970. godine, pao na 18.000 – 2010., što ukazuje na to da se bolje planiranje isplatilo.
Naučnici procenjuju da će, u narednih 30 godina, emisija ugljen-dioksida dovesti do povećanja prosečne temperature za barem još jedan stepen, što će dodatno uticati na promenu klime. Zato su mere preventivnog delovanja neophodne na globalnom nivou, iako su društvene, ekonomske i ekološke odluke, pokazalo se, veoma složene i teške.
Kao ilustracija, korišćene fotografije čiji su autori BBC i Klima 101