Brankica Damjanović vlasotinčanima predstavila svoje stvaralaštvo

U sali Kulturnog centra sinoć je održano književno veče, gost večeri je bila spisateljica Brankica Damjanović.

Ovo je bila prilika da se ljubitelji pisane reči upoznaju sa radom ove spisateljice, koja se više od dvadeset godina bavila novinarstvom, a poslednjih nekoliko godina piše, najpoznatije su knjige koje do sada napisala (M)učenje jezika, “Dobro je”, “Setilo se majke”, “Rukopis moga brata” i druge. Njene knjige spadaju u najčitanije, a ona je i neko ko se veoma često citira na društvenim mrežama, gde je njena popularnost veoma velika.

“U novinarstvu sam zapravo prešla put od početka do kraja, najpre sam bila spriker, potom voditelj, novinar, novinar urednik, urednih dnevnika i to je sve trajalo 20 godina. Međutim, negde se čovek zasiti, i onda kada sam shvatila da ja više u novinarstvu nemam šta da dam, bila sam iskrena prema sebi, dala sam otkaz, pri tom neznajući čime ću da se bavim, bilo je to hrabro. Ali nije fraza da sreća prati hrabre, istog momenta sam dobila drugi posao, ne tako zahtevan kao što je novinarstvo, posebne kao što je informativa. I tako sam počela da pišem za sebe”, rekla je Brankica Damjanović .

Imate veliki broj pratilaca na društvenim mrežama i jedna ste od onih čije se reči veoma često citiraju ?

“Sećam se, kada je meni moje dete reklo da trebam da budem na društvenim mrežama, onaj novinar u meni, govorio je da taj viruelni svet nema nikakvog smisla, ja sam sa negativnim ciljem došla na društvene mreže.A, onda sam tu upoznala divne ljude i dobila poriv da pišem. Nisam razmišljala, a ni očekivala da će se to dopasti nekome, ja sam zadovoljila svoj poriv, da pišem. I onda je krenulo, ovo što je krenulo, više od tri stotine hiljada pratilaca, svakodnevna pisma i komentari.Činjenica je da ja nisam imala ambiciju da objavljujem knjige, ali su se nekako izdavači sami javljali. Tako je 2014. godine izašla knjiga “Dobro je”, koja ima sedamnaest izdanja, što svakako veoma zanimljivo i interesantno. Pet zbirki kratkih priča su do sada izdate, i one su i razlog što sam večeras došla ovde, u Vlasotince. One su razlog književnih večeri širom regiona Hrvatskog, Crnoj Gori, Bosni i gostovanja u inostranstvu”, rekla je Brankica Damjanović.

Po njenim rečima, to su obične priče, običnog čoveka, i obični ljudi na njih burno reaguju, to su priče u kojima se svi prepoznajemo, jer imamo svi iste strahove,težnje, želje, problem. Sve priče su plod dožiljenog.

“Meni ljudi koji ovo čitaju pomažu da trajem. Sve priče su autobiografske, ja ne pišem fikciju, ja jednostvno zapisujem život, mislim čak da je to taj novinar u meni, koji neprestalno radi. U mojim se knjigama , koje sam do sada radila, vidi da je to pisao novinar jer ostala je ta forma, brzo , kratko, jasno i da se odgovara na nekoliko pitanja. No, ono što sada radim je moj prvi roman, ujedno i mnogo veći izazov za mene. Međutim, ovoga puta pišem roman kao pisac, ne kao novinar,nešto drugačije”, rekla je Brankica.

Ljubitlji pisane reči sinoć su bili u prilici da se upoznaju sa delima ove spisateljice, kaja je emotivno govorila o njihovom nastanku, o svom životu, o vremenu u kome živimo, o snovima. Da je veče bilo, pun pogodak, govori i činjenica da je njeno izlaganje praćeno burnim aplauzima, da su se videle i suze u očima prisutnih ,ali i radost i smeh.

Kroz veče prisutne je vodila Jelena Đokić, profesor srpskog jezika, koja se zahvalila autorki što je izdvojila vreme i došla u Vlasotince, i to baš kada piše svoj prvi roman.

Organizatori ove večeri bili su udruženje “Bezbedno dete” i Kulturni centar Vlasotince.