U Narodnom muzeju prezentovani rezultati jednomesečnog istraživanja lokaliteta u Leskovcu

Grupa arheologa, na čelu sa doktorkom Barbarom Horejs, prezentovala je u Narodnom muzeju rezultate jednomesečnog istraživanja lokaliteta u Leskovcu i okolini, u okviru međunarodnog projekta ‘’Pusta reka 2017’’.

Projekat  je imao za cilj rekognosciranje registrovanih lokaliteta i potencijalno otkrivanje novih nalazišta iz perioda mladjeg kamenog doba. To je , ustvari početak terenskog arheološkog istraživanja i obuhvata pregled terena i beleženje svih podataka koji ukazuju na mesta gde se mogu očekivati nalazišta.

Doktorka Barbara Horejs, iz Instituta za orijentalnu i evropsku arheologiju  Bečke akademije nauka, podsetila je da je ideja vodilja bila mapa iz 2015. godine , koja prikazuje širenje neolitizacije iz Mesopotamije i čitavog bliskog istoka ka Egeju i Balkanu. Prateći ovaj dokument arheolozi su pravili sopstveni, sa  prvim tragovima zemljoradnje na ovim prostorima , u odnosu na početak pre devet hiljada godina.

– Pošto se koncept projekta bazira na neolitizaciji, širenju zemljoradnje sa Bliskog istoka ka Balkanu, mi želimo da vidimo kada, kako i kojim putem su prvi zemljoradnici i istočari došli na evropski kontinent. Izgleda da je Južna Srbija i oblast Puste Reke, odnosno područje oko igralo jako važnu ulogu u širenju neolita, pre oko 8 000 godina.

Medjunarodna ekipa arheologa, geografa i geofizičara, istražujući nekoliko širih regiona  u oblasti Leskovca, Lebana i dalje ka Medvedji, otkrila je nova nalazišta, a prvi rezultati potvrdjuju da je ovaj kraj bio jako pogodan za razvoj zemljoradnje. Pronađeni ostaci običnom posmatraču sigurno su nezanimljivi i dosadni,  ali su arheolozi bili oduševljeni , jer se preko njih dokazuje postojanje zajednica na ovim prostorima i otkriva njihov način života, navike i druge odlike neolitskog čoveka.

Najbrojniji pronadjeni artefakti su fragmenti keramičkih posuda , koji po izgledu pripadaju Starčevačkoj kulturi , najstarijoj neolitskoj kulturi na Balkanu. Doktorka  Horejs  je, najavljujući nova istraživanja u narednoj godini, naglasila da svi pronadjeni ostaci potiču iz neoštećenih ‘’konteksta’’ i da je za arheologe veoma važno da  lokaliteti ne budu  oštećeni i poremećeni, što se, nažalost, često dogadja. Tragovi divljih kopača, nadjeni su i na istraživanom području, a Vladimir Stevanović, kustos-arheolog u leskovačkom muzeju, koji je bio deo medjunarodne ekipe, ističe da to nije samo srpski, već globalan svetski problem, ali da je ‘’divljaka’’na jugu Srbije, svake godine sve više:

– Arheologija je kontekstualna nauka i jako nam je bitno da pratimo arheološki sloj, odnosno  informacije koje se nalaze u zemlji , nataloženoj erozijom. Mi smo, prilikom ovog istraživanja, nailazili na divlje sonde, koje nam  unapred unište dokumentaciju koju možemo odatle da skupimo. To je generalni problem, pa su Ujedinjene nacije odlučile da na neki način, pokušaju da stanu na put ovoj pojavi. Prošle godine u Beču je potpisan ugovor, pod pokroviteljstvom UNESC-a, saradnja na zaštiti lokaliteta u Maloj Aziji i Africi. Oni su nacionalno blago i u neku ruku, predstavljaju identitet svakog naroda i svake države.Zbog toga je neophodno da države, sve institucije, ali i pojedinci, rade na njihovoj zaštiti i očuvanju.

Stevanović je pozvao gradjane Leskovca i okolnih opština da arheološki posao prepuste stručnjacima, jer upravo ovakvi projekti, mogu dovesti do potpuno novih saznanja i otkrića, značajnih za ljudsku civilizaciju. Ukoliko vidite ili čujete za divlje kopače, pozovite muzej ili lokalnu policiju, jer time štitite istoriju svoga grada, apelovao je Vladimir Stevanović.

Uz Institut za orijentalnu i evropsku arheologiju iz Beča, u projektu ‘’Pusta reka 2017.’’, učestvovali su Arheološki institu iz Beograda, ispred  koga je angažovan doktor Aleksandr Bulatović i Narodni muzej u Leskovcu.