Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Subvencije iznose 800 dinara po košnici, a pravo na njih imaju fizička, pravna lica i preduzetnici sa najmanje 20, a najviše 1.000 košnica pčela. Savetodavac u PSSS-bi Leskovac, Nenad Stefanović ističe da pčelarima, ukoliko imaju problema sa prijavljivanjem, Služba stoji na raspolaganju
Zahtev se može podneti elektronski ili ”lično”, a činjenicu da u Srbiji ima ”lažnjaka, te da nepostojeće, a prijavljene košnice, odvlače novac istinskim pčelarima, savetodavac Nenad Stefanović, ovako komentariše:
– Ta pojava nije uočena u Leskovcu, a ni u Jablaničkom okrugu. Tvrdim to ne samo kao potpredsednik Udruženja pčelara ”Leskovac”, već i kao savetodavac, jer mi je posao, da zajedno sa kolegama redovno obilazim teren. Čitao sam izveštaje SPOS-a da zvanična statistika u bazi Uprave za veterinu kaže da u našoj zemlji ima više od 1,5 miliona košnica, kojima gazduje nešto oko od 30 hiljada vlasnika. To pokazuje statistika, a u Savezu tvrde da su ove brojke unete u papire, ali je realno pčelara manje bar za 5.000, a košnica za oko 300.000. Slažem se da bi bilo više sredstava za ”prave”, da nije lažnih pčelara.
Prema izveštajima SPOS-a, primera radi, u jednoj od vojvođanskih opština čak 30 posto prijavljenih košnica, ustvari uopšte ne postoji, ali se mnogima usladilo da uzmu novac od subvencija jer je kontrola očigledno nedovoljna.
Stefanović, u osvrtu na trenutnu situaciju u pčelinjacima, sa žaljenjem konstatuje da će se, verovatno, ponoviti situacija iz prošle i proteklih nekoliko godina, kada je u pitanju bagremova paša:
– Nažalost, bagrem je podbacivao, pa su bilo kakav ozbiljniji profit mogli da ostvare samo pčelari koji su mogli da sele svoje košnice. Ova godina je dobro počela, izuzetno bogatom voćnom pašom, sa intenzivnim cvetanjem svih voćnih vrsta. Srednji datum cvetanja bagrema je 5. odnosno 6. maj, ali je hladan talas od pre mesec i po dana, ostavio posledice, jer je došlo do izmrzavanja od 60-70 posto bagrema, skoro na čitavoj teritoriji Srbije, posebno pored velikih reka, u kotlinama i presijama. Za sada se sa preciznošću ne može reći kakav će to uticaj imati na bagremovu pašu.
Ako proizvodnja meda, zbog svih okolnosti ”podbaci” suočićemo se sa skokom cena:
– Više je faktora, a slabija ”berba” je samo jedan od njih. Med se uvozi i to jeftin, pa i on spušta cenu domaćem proizvodu. Ne zaboravimo pojavu veštačkog ili ”lažnog” meda, koji je poslednjih godina, veliki problem. Moram, ipak, da pohvalim, i sve relevantne institucije, pre svega inspekcije, koje su redovnim kontrolama uspele da održe situaciju pod kontrolom.
Nenad Stefanović podseća da podnošenju zahteva za subvencije prethodi redovan prolećni veterinarski pregled, a da se prijavljivanje za subvencije može izvršiti elektronski i lično. On izražava zadovoljstvo što broj aktivnih pčelara u Leskovcu svake godine raste, te da je među njima mnogo mladih, koji ulažu u proizvodnju i stvaraju uslove da pčelarenjem obezbede sebi i svojim porodicama solidnu egzistenciju.
Foto: Ilustracija, arhiva Dnevnika juga
