Home / DRUŠTVO / Kalendar branja lekovitog bilja: Boravak na čistom vazduhu, iskoristite i za popunu prirodne apoteke -Prvi deo
hotel bell

Kalendar branja lekovitog bilja: Boravak na čistom vazduhu, iskoristite i za popunu prirodne apoteke -Prvi deo

Lepo vreme i sunce, koje donosi proleće, mnoge od nas češće odvode u prirodu. Šetnja, džoging ili jednostavno odmor u prirodi, možete iskoristiti za branje lekovitog bilja, jer je njegova upotreba važna u prevenciji bolesti, ali je i odličan partner klasičnoj medicini

Priroda se kalendarski budi u proleće, ali postoje lekovite biljke koje se mogu brati i tokom hladnih zimskih meseci na početku godine.

Bela imela

Tako u januaru, ako vam temperature dozvole duži boravak u prirodi, možete pronaći imelu (Viscum album), čudotvornu biljku, koja pomaže kod mnogih bolesti. Neka narodna imena, kao što su “veštičja stopa“ ili “metla“, govore da je imela prastara biljka, koju su koristili naši preci. Druidi, keltski sveštenici, smatrali su je lekovitom i pripisivali joj čarobnu moć. Za vreme rituala, odsecali su je zlatnim nožićima i srpovima i koristili kao lek za sve bolesti, posebno protiv epilepsije, grčeva, histerije, lečeje promrzlina. Ona normalizuje rad pankreasa i idealna je za dijabetičare. Poboljšava metabolizam i rad organa za varenje. Može se koristiti i kao lek za zaustavljanje krvarenja iz nosa, pluća i creva.

Kad jaki vetrovi oduvaju lišće sa drveća i voćaka, tek tada se u krošnjama golih grana mogu zapaziti zelena “gnezda“, loptasti žbunovi. Imela je poluparazitska zimzelena biljka, koja krade vodu bogatu mineralima iz biljke domaćina, dok je sama sposobna za proces fotosinteze.

U februaru su u prirodi dostupni bor i breza. Beli bor (Pinus silvestris) je zimzelena biljka, čiji su izdanci i iglice vrlo lekoviti. Valja ih upotrebljavati neposredno nakon branja, jer se vitamin C gubi sušenjem. Mladi izdanci se koriste u lečenju zastarelih katara disajnih puteva, promuklosti, kašlja, laganijeg bronhitisa. Takođe se koriste kod astme, te u lečenju reumatskih bolesti i gihta. Kod grčeva izazvanih kamenom u žuči, koristi se tek istekla smola.

Od breze (Betula), u narodnoj medicini se koriste pupoljci, mladi listovi, kora, sok iz drveta, brašno i cvetne rese. Njena lekovitost dolazi iz njenog sastava. Pupoljci i mladi listovi, bogati su vitaminom C, ali breze sadrži i druge vitamine, minerale (kalijum, kalcijum, fosfor), smolaste materije, eterična ulja.

Lisni puppljci se beru krajem zime i u rano proleće, jer su tada lekoviti sastojci najsnažniji. Brezin čaj se priprema bez kuvanja, a koristi kao prirodan diuretik. Preporučuje se kod razbijanja bubrežnog kamena, kao preventiva od bolesti bubrega, jetre, bešike, zglobova. Čajevi od listova i pupoljaka, uspešno podmlađuju tkivo i ubrzavaju zarastanje, čak i dubokih rana. Breza poboljšava koncentraciju, jača organizam i pažnju, a koristan je i za eliminaciju kiseline iz organizma, lečenje groznice i reumatskih bolesti.

U martu se priroda već dobrano probudila, ali u rano proleće, izbor pada na jagorčevinu i koprivu.

S obzirom na to da se lako uzgaja, jagorčevina ili jaglac (Primula officinalis) je vrlo je čest „stanovnik“ naših vrtova ili domova. Odgovaraju joj niske temperature, veoma je otporna na hladne zime, međutim, tokom leta je treba zaštititi od velikog sunca i toplote. Sadrži velike količine natrijuma, kalcijuma, saponiuma. U listu ima puno vitamina C i karotena. Ova biljka nije dovoljno iskorišćena, iako je veoma vredna i lekovita. U dugoj istoriji upotrebe, potvrđeno je njeno dejstvo kao analgetika i antipiretika. Kako u sebi ima salicilate, a to je glavni sastojak aspirina, jagorčevina deluje na upale i protiv groznica.

Kopriva (Urtica dioica) dobro je poznata čak i onima koji se slabo “razumeju“ u lekovitost biljaka. Sadrži veliku veliku količinu gvožđa, te se svrstava u najbolje prirodne lekove protiv anemije. Pored minerala gvožđa bogata je i vitaminima C, K, mineralima magnezijumom, kalcijumom, fosforom…Sadrži i hlorofil, tanine, sluzi, karotenoide. Kopriva je najpoznatija kao prirodni lek protiv anemije (malokrvnosti). Povoljno utiče na stabilizaciju šećera u krvi, a zahvaljujući diuretskom dejstvu i na regulaciju krvnog pritiska. Pospešuje varenje i izlučivanje toksina iz organizma.

April je prvi uistinu prolećni mesec, pa su odlasci u prirodi tada češći. Iskoristite ih da uberete glog i ljubičicu, na primer.

Plod gloga ( Crataegus monogyna) sadrži kardiotonične amine, glukozide, oligomerne procijanidine, flavonoide, tanine, saponine, fosfornu kiselinu, mineralne soli kalijuma, kalcijuma, natrijuma i fruktozu. Aktivni sastojci ploda gloga povoljno deluju na prokrvljenost srčanog mišića, snagu srčane kontrakcije, harmonizovanje srčanog ritma i normalizovanje krvnog pritiska.

Ljubičica, odnosno “Dan i noć“ (Vitale tricolore) , zbog velikog sadržaja salicilne kiseline, koristi se za spoljnu upotrebu kod psorijaze, ekcema, akni, dermatitisa, tako što se čajem ispiraju obolela mesta, a gusta masa stavlja kao oblog. Koristi se za izlučivanje mokraće, protiv upale bešike, kod katara disajnih organa, kod groznica i reumatskih bolesti. Koristi se u obliku čaja, sirupa, obloga i tečnosti za ispiranje.

Sada smo u maju, a priroda je u, po mnogima najlepšem mesecu u godini, vrlo bujna i rodna. Od lekovitih biljaka, koje se mogu naći i ubrati, izdvajamo detelinu i majčinu dušicu.

Crvena detelina (Trifolium pratense), koristi se za lečenje nekoliko stanja, uključujući rak, veliki kašalj, respiratorne probleme i kožne upale, poput psorijaze i ekcema.

Lekari veruju da crvena detelina pročišćava krv delujući kao diuretik (pomaže organizmu da se reši viška tečnosti) i ekspektorans (pomaže u čišćenju sluznice pluća), poboljšavajući cirkulaciju i pomažući u čišćenju jetre. Valunzi u menopauzi, PMS, smanjivanje holesterola, prevencija osteoporoze, smanjenje verovatnoće za nastanak krvnih ugrušaka i arterijskih plakova, ograničavanje razvitka benigne hiperplazije prostate, samo su neke od bolesti i zdravstvenih neprilika, za koje se koristi detelina. Pospešuje produkciju urina, cirkulaciju krvi i izlučivanje žuči. Takođe ima ulogu deterdženta, sedativa i tonika. 

Lekovitost Thymus serpylluma , što je latinski naziv za majčinu dušicu, nalaze se isključivo u listu i cvetu. Majčina dušica je jak antiseptik za unutrašnje organe, organe za disanje i urogenitalne organe. Deluje kod raznih neuroza, depresija, alkoholizma, kod slabosti i seksualnih funkcija, kod astme, bronhitisa, jakog kašlja, za “ženske bolesti“, migrene, bolesti bešike, bubrega, želuca, angine, padavice, nesanice, reume i brojnih drugih bolesti.

Check Also

Leskovac bogatiji za tri devojčice i četiri dečaka

Lepe vesti stižu iz porodilišta Opšte bolnice Leskovac. U danu za nama Leskovac je postao …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.