Ilketovi filmovi i Batine slike u Manakovoj kući

Tokom trećeg predstavljanja Vlasotinca u Beogradu u Manakovoj kući su 19. jula prikazani filmovi Nebojše Ilića Ilketa „Kamen drevnog snevača“ I i II i otvorena izložba slika i minijatura Bratislava Bate Anđelkovića. Ilketovi filmovi i Batine slike pod zajedničkim nazivom „Kamen drevnog snevača“ predstavljaju neponovljivo kulturno dešavanje. Poeziju su te večeri kazivali književnik i publicista Majo Danilović i dr Dragana Ratković, naučni saradnik SANU.

O slikarskom opusu Bate iz Vučja govorio je akademski slikar Nenad Stanković, kome je stric bio slikar Milić od Mačve. I tu se zaokružuje još jedna umetnička priča jer je Milić od Mačve presudno uticao na likovno stvaralaštvo Bate iz Vučja.

„Batu Anđelkovića znam veoma dugo kao izuzetnog čoveka koji u sebi nosi hrišćansku ljubav. On je potpuno renesansni čovek. Ta umetnička pobuna u njemu postoji protiv nečeg što se nama nije desilo, nije nam se desila ta renesansa u koju smo mi slikari na neki način zaljubljeni. Mi smo u stvari imali renesansu mnogo pre renesanse što pokazuju Studeničko raspeće, Mileševski Beli anđeo, Uspenja Bogorodice u Sopoćanima. Upravo to nedostaje Evropi. Kod nas je ta „renesansa“ prekinuta i ostala je naša i Batina žal za njom. U slikarskim ciklusima Bate iz Vučja vidi se njegovo opredeljenje za tu poetiku“, istakao je Nenad Stanković.

Po njegovim rečima u likovnom, umetničkom smislu Bata iz Vučja je sa velikom ljubavlju i vrlo mudro odabira materijale na kojima će raditi.
„Stari slikari, majstori slikarstva su mnogo pažnje polagali podlozi na kojoj su radili. Podloga je kod mnogih slikara i crtača, poput Direra i Rembranta predstavljala pola posla i u velikoj meri je činila umetničko delo. Bata vrlo vešto i sa velikom ljubavlju bira kamen kao podlogu na koju postavlja Nemanjiće, dajući jedan novi pečat i smisao svom radu. Odabrao je kamen jer ne postoji ništa materijalnije na planeti od kamena, to je suva, čista materija. On kamenu kroz svoje delo daje ljubav i time stvara vertikalu, metafiziku. Svojom dušom, hrišćanskom energijom i ljubavlju pruža nam renesansi duh, koji mi kao narod nismo doživeli i iživeli na jedan pravi način. Priča renesansnog duha oseća se kod Bate iz Vučja i preko Mačvanske slikarske škole i preko Mediale, koje su ostavile svoj pečat na njegovo slikarstvo, posebno u odabiru materijala“, dodao je Nenad Stanković.

On je ovom prilikom istakao da ga posebno oduševljavaju Batini portreti patrijarha Pavla i da ih slika jer u sebi nosi duboko usađenu hrišćansku ljubav.

Pozdravljajući beogradsku publiku i sve one koji su iz Vlasotinca i Vučja došli da podrže njegov i Ilketov rad Bata Anđelković je podsetio da dolazi iz Vučja, iz kanjona reke Vučjanke koja je njegov otvoreni atelje.

„Moj životni put je bio malo čudan i inspirisan je pesmom Đure Jakšića „Staze“. Ja idem putem, lutam, tragam da bih stigao do svog cilja“, rekao je Bratislav Anđelković i podsetio prisutne na svoj prvi susret sa Milićem od Mačve, koji je imao veliki uticaj na njegov slikarski rad.

„Kada sam 1974. godine kročio u dvorište Radovan-kule upoznao sam se sa Radovanom, ocem Milića od Mačve a nekolio dana kasnije i sa velikim slikarem. On mi je tada rekao da ćemo se ponovo sresti kada priredim izložbu u gradu ni manjem ni većem od Beograda. Tako je i bilo, ponovni susret usledio je na mojoj izložbi u kući Đure Jakšića kada je počelo prijateljstvo koje je ostavilo neizbrisivi trag na mene kao čoveka i slikara“, rekao je Bata Anđelković.

Tokom tri nedelje predstavljanja Vlasotinca u Beogradu u Manakovoj kući okuplja se intelektualna i kulturna elita prestonice i ovog dela Srbije.

Izvor KC Vlasotince