O dečjim brakovima se ćuti, a o vrlo malo njih postoji evidencija. Centar za socijalni rad u Leskovcu jedan od retkih koji je ima i koristi svoje ovlašćenja da ”otkrivene” slučajeve prijavi i zatraži pokretanje postupka protiv roditelja ili punoletnog supružnika.
Problem maloletničkig brakova u Srbiji nije vidljiv, ali itetako postoji. Uglavnom se uočava kod Roma, ali ne samo u ovoj populaciji. Najčešći uzrok sklapanja dečjih brakova je siromaštvo, tvrdi Nevena Veljković iz Nevladine organizacije ”Praksis” , koja temu sagledava kroz projekat prevencije ove pojave, finansiran od strane Nemačka agencija za razvojnu saradnju i Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji.
– Sve potiče od siromaštva, ali brojni drugi uzroci kumuju maloletničkim brakovima. Deca koja su uključena u sistem obrazovanja uglavnom ne ulaze u dečje brakove. Napuštanje školovanja je uzrok, ali i posledica. Neki obrasci ponašanja, takođe mogu biti faktori, jer se, posebno u romskim sredinama, to smatra normalnom pojavom.
Dečji brakovi su, kaže ona, pogubni u globalu i po pojedinca, i po društvo:
– Devojčica koja uđe u maloletnički brak uopšte nije pošla, ili je napustila školu. Vrlo rano rađa jedno za drugim detetom. Ona je ekonomski zavisna i u tom domaćinstvu, često bez prava glasa. Koliko je to loše po nju, toliko je i po društvo, jer smo dobili budućeg korisnika socijalne pomoći. Ukoliko i njeno dete uđe u dečji brak, dobijamo krug iz koga je vrlo teško izaći.
”Praksis” je, godinama unazad, pratio ponašanje Centara za socijalni rad na teritoriji čitave zemlje, a leskovački je jedan od retkih koji ima ikakvu evidenciju o dečjim brakovima.
– Vaš centar ne gura problem pod tepih, već reaguje. Međutim, on predstavlja samo jednu, u lancu institucija kojih se tiču maloletnički brakovi. Tu su još policija, tužilaštvo, sudstvo, a pre njih porodica, škola, nevladine organizacije, zdravstvene institucije, komšije. Svi su odgovorni da prijave pojavu, jer se radi o krivičnom delu. Kad su oba supružnika maloletna, protiv roditelja se pokreće krivična prijava za zanemarivanje i zlostavljanje.
Unicef je prošle godine objavio višestruke pokazatelje rizika, koji potvrđuju da je ova pojava mnogostruko češća u romskim sredinama:
– Ima dečjih brakova i u drugim sredinama, jer o tome postoje podaci, ali su znatno ređi. Najmlađa devojčica u maloletničkom braku, prema statistici ima 11 godina, a tu informaciju dobili smo upravo od romske dece, na raznim radionicama. Deca su iskrena i nemaju stege u priči. Jedan od problema je i što Porodični zakon Srbije nema preciznu definiciju deteta, a intencija je da to bude jedna od izmena. Inače je normativni okvir u našoj zemlji dobar, ali se ne primenjuje.
Svaka treća romska devojčica je u dečjem braku, ali se procesuira samo jedna trećina prijavljenih slučajeva i na tom polju nema mnogo pomaka na bolje.
Projekat ”Prevencija i eliminacija maloletničkih brakova, realizuje se u Leskovcu i još sedam gradova.