Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine u Vladi Republike Srbije Tomislav Momirović izjavio je danas da se radi na tome da se u julu uspostavi jedinstveni identifikacioni broj za sve ljude na tržištu zemalja u regionu „Otvorenog Balkana”, kako bi mogli slobodno da se zaposle u bilo kojoj zemlji članici ove inicijative.
Momirović je, na konferenciji „Open Balkan Forum 2”, podsetio na to da se radi i na saobraćajnim integracijama Srbije, Severne Makedonije i Albanije, odnosno da jedan tag za elektronsku naplatu putarine funkcioniše u sve tri zemlje.
Takođe, pregovaramo i o uspostavljanju posebne linije za komunikaciju za građane zemalja članica „Otvorenog Balkana”, dodao je on i naglasio da je ekonomska integracija regiona jedan od prioriteta naše države i da je veoma važna za kompanije, budući da nema ni širih ekonomskih integracija dok se susedi ne integrišu.
„Otvoreni Balkan” je inicijativa koja je praćena brojnim preprekama i sumnjama, ali su zemlje članice uspele da ukinu veliki broj taksi i barijera i ubrzaju procese na granicama, što posebno znači kompanijama iz prehrambene industrije, naveo je ministar.
Prema njegovoj oceni, ova inicijativa bi trebalo da se proširi, pre svega na Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, kojima je mesto u „Otvorenom Balkanu”.
Momirović je, pojašnjavajući taj stav, naveo da je pored podataka da se 60 odsto naše spoljnotrgovinske razmene odvija sa Evropskom unijom i da je Kina drugi najveći investitor u Srbiji, neophodno znati da je naša pojedinačna razmena najveća sa Bosnom i Hercegovinom, dok najveći broj turista dolazi u Crnu Goru upravo iz Srbije.
Istovremeno, ministar je naglasio da se mora raditi na rešavanju problema čekanja na granicama u regionu, rekavši da kamioni na nekim prelazima čekaju i do 15 časova, što nanosi veliku štetu privredi.
Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević navela je podatak da godišnje 300.000 kamiona pređe granice članica „Otvorenog Balkana”.
Ukoliko se uspostavi sistem bez kontrole na unutrašnjim granicama tri države, naš BDP bi se povećao za jedan odsto, a ako bi se takav sistem uspostavio za čitav Zapadni Balkan, povećanje bi bilo 3,5 odsto, objasnila je Miščević.
Ona je rekla da su to cifre koje govore u korist ekonomije, a da je politički značaj nemerljiv, istakavši da to što je Srbija članica ove inicijative, ne znači da odustaje od Berlinskog procesa.
Prema njenim rečima, to potvrđuje i činjenica da je naša zemlja u novembru zaključila tri sporazuma vezana za radnu snagu i nedavno ih ratifikovala.
Kada govorimo o „Otvorenom Balkanu”, prva važna stvar jeste na koji način su tri države članice došle do nivoa usklađenosti svojih dokumenata, licenci, carinskih deklaracija i svega što je potrebno da se ubrza protok robe i usluga i to tako što se svi zajedno krećemo ka članstvu u Evropskoj uniji, navela je Miščević.
Ministarka je ocenila da su u tom procesu ključni evropski standardi prema kojima sve tri zemlje imaju obaveze, jer su u procesu evropskih integracija.
Ona je ukazala na to da članice „Otvorenog Balkana” imaju različite nivoe usklađenosti sa evropskim standardima, preciziravši da je Srbija otvorila 22 poglavlja, a dva privremeno zatvorila, dok su Severna Makedonija i Albanija, koje su od prošle godine krenule u proces pregovora, po prirodi stvari u drugačijem tempu integracije.
Miščević je istakla da to može da bude odličan primer još jednog važnog principa procesa integracija, a to je proces prelivanja, koji znači da onaj koji ide napred povlači one koji su oko njega.
Prema njenim rečima, to je na neki način nateralo naše komšije da u neke procese krenu i ranije nego što su morali kroz proces pregovora o pristupanju EU.
