Kuda sa građevinskim”šutom” iz domaćinstava?Leskovac ima odlagalište za tu vrstu otpada, ali on najčešće završi pored puteva

Građevinski otpad uključuje otpad koji nastaje prilikom gradnje objekata ili javne infrastrukture, rekonstrukcije, održavanja ili rušenja postojećih građevina, kao i otpad nastao od iskopanog materijala, koji se ne može koristiti bez prethodne obrade.

Ovo je zvanična definicija pojma ”građevinski šut” i sastoji se od neopasnih i opasnih materijala. U prve spadaju beton, zemlja, cigla, staklo, kamen, plastika, crep i keramika, bakar, bronza, mesing, gvožđe, čelik, izolacioni materijali, gips, drvo, mešani otpad. Opasnim se smatraju građevinski i izolacioni materijali koji sadrže azbest, zaptivači i glazure sa PCB-om, materijali sa živom u sebi i ostali otpad sa opasnim supstancama.

Najveću količinu otpada čini zemlja iz iskopa, a raspoloživa statistika ne daje realne potencijalne količine otpada od građenja i rušenja. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2020.oj je generisano 729.000 tona takvog otpada.

Srđan Nisić, direktor Kompanije ”Por,Werner i Weber” Leskovac za Dnevnik juga pojašnjava da firma kojom rukovodi ne prikuplja građevinski otpad:

– Naravno da nećemo pored kontejnera da ostavimo manje količine ”šuta”, posebno ako je uredno spakovan u vreće, ali nemamo obavezu, niti uslove za prikupljanje i skladištenje takvog otpada. Ono što možemo, jeste da građanima ili pravnim licima, na zahtev ustupimo velike kontejnere-sandučare, zapremine 5 tona, na 24 sata i da ih ispraznimo. Ta usluga košta 15.000 dinara, ali je preduslov da otpad bude sitnije kalibracije.

Leskovac zvanično nema namenski napravljeno odlagalište za građevinski otpad, ali je za te namene, pre nekoliko godina, Mesna zajednica u Donjoj Jajni, tadašnjoj Direkciji za urbanizam i izgradnja, ustupila na korišćenje jednu parcelu.

– Svake godine se konkursom bira preduzeće koje vodi brigu o toj deponiji, ali su kapaciteti i na pomenutoj lokaciji gotovo popunjeni. Građevinski otpad je uglavnom biorazgradiv, tačnijem često se koristi za grubo ravnanje posebno nekategorisanih i atarskih puteva, popunjavanje neravnih građevinskih prostora, a na deponiji se ”šut” ravnomerno raspoređuje po čitavom placu. Prema saznanjima koje imam, firme kojima je taj posao do sada bio poveren, bile su na visini zadatka, kaže direktor JKP ”Komunalac”, Vladimir Sinadinović.

U Srbiji trenutno ne postoji šema za reciklažu ove vrste otpada, osim zaista simboličnih količina, pre svega asfalta. Uglavnom se reciklira otpad visoke ekonomske vrednosti, poput metala, dok drugi, potencijalno reciklabilni materijali, vrlo često završe na divljim deponijama. Našoj državi nedostaju standardi kvaliteta za tretirani otpad od građenja i rušenja.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirao grad Leskovac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.