Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Pojedine odredbe u suprotnosti su sa Ustavom, koji građanima garantuje pravo na pravično suđenje i pristup Sudu, kaže predsednik Zajednice advokata Leskovac, Branislav Cvetković, dodajući da struka u Beogradu protestom poručuje da je predloženi nacrt Zakona neprihvatljiv.
Jednom od najspornijih predloženih odredb, krši se pravo građana na pristup sudu, jer predviđa da se ne može podneti tužba, ukoliko se ne plati sudska taksa, objašnjava advokat Cvetković:
– To znači da, ukoliko želite da tužite nekog, budete spremni na plaćanje sudske takse odmah po podnošenju tužbe, jer će, u suprotnom, tužbeni zahtev biti odbačen, odnosno, o njemu sud uopšte neće raspravljati. S druge strane, tarifira se i odgovor na tužbu, pa, ako, recimo, neko tuži vas, a vi smatrate da je to bez osnova i osporite tvrdnje tužioca, takođe ćete morati da platite određeni iznos. Ukoliko nije plaćena taksa, Sud će odgovor odbaciti i doneti presudu zbog propuštanja. To je najočitiji primer kršenja prava na pristup sudu i nezamislivo mi je da je neko mogao da predloži tako nešto. To je protivustavna odredba, kaže predsednik Zajednice advokata Leskovac.
Objašnjavajući na najprostijem primeru, Cvetković kaže da, ukoliko vas neko optuži da mu dugujete 100.000 evra, Sudu predoči priznanicu sa vašim falsifikovanim potpisom, time učini verovatnim svoje tvrdnje i plati taksu od 97.500 dinara, a vi niste u prilici da odgovorite na tužbu jer ne možete da platite taksu od oko 48.000 dinara, Sud će odbaciti vaš odgovor, usvojiti tužbeni zahtev i doneti presudu zbog propuštanja. To onda postaje presuđena stvar, o njoj se više ne može raspravljati i predmet stiže kod izvršitelja, koji će vam, ako ne izmirite dug, popisati i zapleniti imovinu.
Takodje, brisan je limit za izjavljivanje revizije kao vanrednog pravnog leka, sto bi podrazumevalo i trostepene postupke, pa bi se produžilo i prosečno vreme trajanja postupka a Vrhovni kasacioni sud dodatno opteretio.
– Još jedna od novina predviđena ovim predlogom je e-sud i podrazumeva da se kompletna komunikacija sa sudovima obavlja elektronskim putem. Mislim da u Srbiji još uvek nema uslova za potpuno ukidanje ostalih modela, jer čak i u mnogo razvijenijoj Americi, građani se sudovima obraćaju on-lajn, ali i neposredno, odnosno lično, ako to žele. Nemaju svi računare, niti su informatički pismeni, a s druge strane, advokati će se pretvoriti u puke administratore. I ne samo advokati i građani koje oni zastupaju, već ni sami sudovi ne raspolažu adekvatnom informatičkom infrastrukturom niti obučenim kadrom za kompletan prelazak na elektronsko poslovanje.To bi samo po sebi, izazvalo opšti kolaps sudova iz koga bi se teško moglo izaći, a sudski postupci, suprotno deklarisanoj nameri predlagača, još dodatno produžili.
Neprihvatljiva je i odredba da o predlogu za izuzece postupajuceg sudije, odlucuje taj isti sudija, koji, prema ovim izmenama, čak moze i novčano da kazni stranku koja je tražila njegovo izuzeće.
To su samo neke od zamerki na predlog novog zakona, kojim će najviše biti oštećeni građani. Ne znam da li je ideja bila smanjenje pritiska na sudove, kao što čujem u nekim objašnjenjima, ali će se dogoditi da ljudi koji nemaju novca, a zaista traže pravdu, neće moći da je dobiju. Time se, u povlašćen položaj stavljaju oni koji su se ogrešili o zakon, praktično su abolirani. Tužba je inicijalni akt za obezbeđenje pravne zaštite.
Branislav Cvetković ističe da je jedan deo predloženih odredbi u koliziji sa drugim zakonima, a on i njegove kolege, ne mogu da ćute na kršenje osnovnih prava na pristup Sudu i pravično suđenje.
Advokatska komora Srbije direktno pregovara sa Ministarstvom pravde kao predlagačem, a protestima želi da ukaže na posledice koje će novi propisi doneti. On veruje da će Zakon ipak ”proći” i najavljuje moguću obustavu rada advokatskih kancelarija širom Srbije, ukoliko predlog u ovom obliku bude usvojen.
