Danas proslavljmo Vidovdan – Značajan dan za Srbe, kako verski tako i istorijski

Vidovdan je, za srpski narod veliki i stari praznik, značajan koliko verski, toliko i istorijski, jer su faktografi, upravo na ovaj dan beležili dogadjaje, koji će, umnogome odredjivati sudbinu Srbije, njen opstanak i razvoj.

Vidovdan je nepokretni verski praznik koga praznuju Srpska pravoslavna crkva (15. juna po julijanskom kalendaru, 28. jun po gregorijanskom) i Bugarska pravoslavna crkva i jedan je od najvećih srpskih praznika. Kod Srba je poznat pod nazivom Vidovdan, a kod Bugara Vidovden ili Vidov den.

Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum. Od svih je najznačajniji Kosovski boj, stradanje kneza Lazara (1371—1389) i tzv. propast Srpskog carstva, pa se tog dana, pored svetog Amosa, od početka 20. veka slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.

Praznik je posvećen knezu Lazaru, koji je nakon raspada Srpskog carstva vladao u Moravskoj Srbiji (1371-1389). Njegovom zaslugom, okončan je višegodišnji srpsko-grčki crkveni raskol, koji je trajao još od vremena cara Stefana Dušana. Radi crkvenog izmirenja, knez Lazar je uputio izaslanstvo u Carigrad, gde je 1375. godine postignut sporazum o izmirenju, što je predstavljalo veliki uspeh za srpsku državu i crkvu, a samom Lazaru je donelo veliki ugled u narodu i među sveštenstvom.

Vidovdan predstavlja Dan žalosti, pa je srpski narod zadržao običaj da se na taj dan ne igra i ne peva, te da se zaustave svi veliki poslovi.

Za Vidovdan se u crkvama obavljaju pomeni za sve postradale u ratovima. Vidovdan je državni praznik u Republici Srbiji. Obeležava se radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru na Gazimestanu i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima. Pre Drugog svetskog rata, Vidovdan je bio poslednji dan školske godine.

Prema predanju crkve, uoči boja na Kosovu knezu Lazaru se javio anđeo Gospodnji, a njegove reči zabeležio je narodni pesnik: „Kojem ćeš se privoljeti carstvu dal’ zemaljskom ili nebeskome”

Prema narodnom verovanju, u ponoć uoči Vidovdana, reke postanu crvene i poteku uzvodno.