Tradicionalni sabor “Gorešnjak – čuvar tradicije”

Sabor je kod Srba od davnih vremena bio najvažnije i najmasovnije društveno okupljanje, skup povodom nekog verskog praznika, u porti crkve ili manastira, na gradskom ili seoskom trgu, gde se trgovalo ili zabavljalo.

Dolazilo se u ranim jutarnjim satima, išlo tek iza podneva. Sabor je postojao da se ljudi upoznaju, zbliže i druže. I odeća i raspoloženje bili su svečani. Sabor je imao i određenu društvenu funkciju pa je tako bilo veoma bitno biti viđen na saboru. Gledalo se ko se i kako sa kim pozdravlja i na taj način se određivao status pojedinca u zajednici. Sabor je bio prilika mladim devojkama da obuku svoje najbolje nošnje i sa dukatima oko vrata prošetaju uz obaveznu pratnju starije rođake, da mladi bračni par pokaže prvi put svoje dete, da se stariji raspitaju o onoj drugoj porodici, da se mladi upoznaju, da se prikupe i razmene informacije, da se povede kolo, da se izabere najbolji kolovođa…

Geograf, istraživač i jedan od najvećih intelektualaca Srbije, Jovan Cvijić, opisao je da se na saboru koji se drži kod seoske crkve seljaci grupišu: imućne porodice imaju pored crkve svoje saborske kuće, sabrašice, u kojima primaju goste. Sabor je mnogo više od reprezentativnog događaja, na saboru je sve što život čini životom… Vidiš starca koji se priklanja pred obrazima božjih ugodnika, vidiš staricu koja celiva ikonu i kiti je zelenim bosiljkom, susretneš oca koji po saboru merka za sina devojku, vidiš majku koja razabira rod i dom onih što se javljaju za ćerku. Ovi su sabori u nekom pogledu Srbima ono što starim Grcima behu Olimpijske igre.

Sabor u Pridvorici ima dugogodišnju tradiciju i posećenost. Održavao se i pre II Svetskog rata i oduvek je bio poseban za meštane ovog sela i Bojnika. Narod je dolazio sa svih strana, iz celog Pustorečkog kraja ali i šire. U porti crkve bilo je svega: prodavaca slatkiša, sladoleda, bostana, suvenira, liciderskih ukrasa, igračaka, ringišpila, orkestara i obavezno se igralo kolo.

Promenilo se vreme, menjaju se običaji, sabori ostaju ali i oni nisu ono što su bili. Saboru u Pridvorici nekad i sad ipak je zajednička jedna stvar – dugogodišnja tradicija i posećenost. I dalje je najposećeniji sabor u Pustorečkom kraju, a zahvaljujući aktivnostima koje su u prethodnih par godina preduzele Opština Bojnik, Turistička organizacija opštine Bojnik i Dom Kulture u saradnji sa mesnom zajednicom Pridvorica, broj posetilaca se znatno povećao.

I posle više od pola veka postojanja sabor i dalje nosi istu poruku o očuvanju tradicije, narodnih nošnji, običaja i muzike, podseća na sve vrednosti proistekle iz kulture srpskog naroda koji se čuvaju i prenose novim generacijama.