Svima omiljena salata je dobila ime po ovom narodu: Šta znamo o Šopima

Šopi su žitelji centralnog Balkana, odnosno zapadne Bugarske, istočne Makedonije, dela jugoistočne Srbije i malog dela Grčke. Pravoslavci su, slave slavu i čuvaju mit o svom poreklu

Prema izjašnjenu po nacionalnoj pripadnosti, prilikom popisa iz 2011. godine, u Srbiji žive 142 Šopa. Najčešće šopsko prezime je Arizanović.

U 19. veku, šopska sedišta bili su Radomir, Ćustendil, Sveti Nikola, Kratovo, Vranje, Niš i Pirot. Prizrensko-timočki dijalekat kojim govore u Srbiji, bio je spona između srpskog i bugarskog jezika.

Šopi se smatraju plemenom unutar srpskog naroda. Oni su pravoslavci i nikada se nisu odrekli svojih običaj i oni su, uprkos jeziku koji je sličniji bugarskom, bliskiji srpskim.

Šopi su živeli u porodičnim zadrugama, prenosili svoju veru i tradiciju sa kolena na koleno i očuvavali svoje mitove i veru. Nošnja takođe više liči na srpsku, nego na bugarsku, gde su nazivani ”belodreškovcima”, zbog boje odeće koju su nosili. Kao i Srbi, Šopi proslavljaju krsnu slavu.

Naričito je interesantno narodno predanje, odnosno mit o nastanku Šopa. Prema lokalnom verovanju, Bog je prvi dan kada je stvarao zemlju napravio jednog Šopa. Zatim je drugog dana napravio drugog, trećeg dana trećeg i tako sve do šestog dana, da bi sedmi dan odmarao. Nakon toga je, prema stvorenim Šopima, pripremio kalup u kojem je stvorio sve ostale ljude sveta.

Mnogi Šopi takođe vole da kažu da “kada Bog želi da vidi kako žive ljudi na Zemlji, siđe na Staru planinu, do vrha Vidlič.

Šopska salata potiče iz bosilegradskog kraja, a zanimljivo je da su ”Zona Zamfirova” i ”Ivkova slava”, napisane na šopskom jeziku, odnosno svrljiško-zaplanjskom dijalektu.

Izvor:Wikipedia