hotel bell

Privatni vrtić: Puno je izazova, ali bih opet “obula iste cipele“, kaže Viktorija Drašković

Sredinom septembra, Privatni vrtić “Agnes“ proslaviće drugi rođendan. Vremena ni premalo, ni previše za neku dublju analizu, ali sasvim dovoljno ako se uzme u obzir da su za nama dve teške pandemijske godine, kada se, ionako velika odgovornost u ovom poslu, udesetostručuje

Kovid je svakako najneprijatnija stvar koja se mogla dogoditi na početku rada privatnog vrtića, ali je to bio još samo jedan, doduše prilično veliki, izazov sa kojim se suočila mlada i ambiciozna Viktorija Drašković, osnivač i direktor Predškolske ustanove “Agnes“:

– Analizirajući protekle skoro dve godine, prvo što moram istaći da je to leganje i ustajanje sa velikom odgovornošću. Daleko od toga da smo “preležali“ sve poslovne dečje bolesti, ali smo stekli nemerljiva iskustva. Onaj ko želi da se posveti ovom poslu, mora odmah da se pomiri sa činjenicom da se odgovornost i konstantna briga ne mogu da ostave na poslu, već su tvoji stalni pratioci. Odgovornost se, u timskom radu, naravno deli, ali se zna ko mora i treba da snosi najveću.

Priznaje da je pre otvaranja vrtića živela prilično opušteno, ali sa željom i ambicijom da uspe u tom poslu. Činjenicu da vam je 60-oro roditelja poverilo svoje dete na čuvanje i vaspitanje, pandemija je dodatno usložila:

– Onog trenutka kada sam počela da prikupljam dokumentaciju, moj život je dobio potpuno drugačiji tok. Brdo papira, saglasnosti, uverenja, dozvola, potvrda, mišljenja, pa potom kontrola, inspekcija, provera. Ako mi je i u jednom trenutku ta procedura pala teško i naterala me da se zapitam “ša mi sve ovo treba“, danas sam srećna što sam je prošla, jer mi je to olakšalo posao. Mislim i da Ministarstvo prosvete, koje donosi konačnu odluku o tome hoće li neko moći da otvori vrtić ili ne, ne treba da spušta kriterijume. Ono vam, ustvari, čini uslugu, jer tek ako ispunite sve tražene uslove, spremni ste za ovaj zahtevan posao.

Viktorija kaže da je, uporedo sa njom, učio i iskustvo sticao i čitav tim ljudi koji radi u vrtiću:

– Prilikom razgovora za posao, zbog straha sam sama sebi ličila na inkviziciju, a onda sam, posle nekoliko prvih intervjua počela da prepoznajem sebi slične ljude, najpre po energiji. Ovo je timski rad i moraju svi dati jednak doprinos. Vrlo sam ambiciozna. Želim da deca koja pohađaju Vrtić “Agnes“, ni po jednom osnovu ne budu uskraćena za programe i projekte državnog vrtića. Mogli smo da se zadržimo samo na obaveznoj osnovi, ali se niko od nas nije time zadovoljio. Saglasni smo da će, onog trenutka, kada ne bude bilo novih ideja, vrtić prestati da postoji. Grešaka je bilo i biće ih verovatno, ali su one neminovne u postupku razvoja.

Ova mlada žena i preduzetnica svesna je činjenice da se od saradnika može dobiti maksimum tek ako su zadovoljni, pa se trudi da sve obaveze poslodavca ispunjava na vreme, ali i da sa svojim timom gradi više porodični, nego kolegijalni odnos.

– Zato se i svaka ideja “primila“. Kad pritom imate saradnike i u roditeljima, stvari su znatno olakšane. Osluškujemo potrebe i želje mališana, rukovodeći se parolom da su “srećna deca današnjice, uspešni ljudi budućnosti“. Zato idemo na ekskurzije, učestvujemo u brojnim aktivnostima, uključujemo se u različite programe. Planiramo sada posetu zoološkom vrtu u Vranju, korišćenje bazena u Kopašnici, pa smo u fazi dogovaranja sa partnerima. Evo juče, prema Vranju, analizirali smo svaki santimetar puta prema selu u kome se nalazi pomenuti vrt i mnogo drugih detalja: da li je dovoljno širok za autobus, ima li mnogo krivina, da li je unutra sve bezbedno, može li restoran da nam ponudi plastične, umesto staklenih čaša i sve ostale okolnosti za siguran boravak dece u tom prostoru.

Zaključujući analizu dvogodišnjeg rada u privatnom vrtiću, Viktorija apeluje na ljude koji bi da se bave istim poslom, da pre svega, budu uporni:

– Ako vam je motivacija da od njega samo zaradite novac, odmah odustanite. Naravno, novac je svakome vrlo bitan, jer uostalom radimo da bismo živeli od svog rada, ali ako ne volite taj posao, ako niste spremni da mu se maksimalno posvetite, ako niste spremni da 24 sata dnevno nosite breme odgovornosti- najbolje je i da ga ne započinjete. Ja nisam imala od koga da dobijem ni savet, ni kritiku, a spremna sam da pomognem svakom ko mi se obrati, jer nam vrtići trebaju i radovaću se svakom novootvorenom.

Lokalne samouprave, kao što je to uradio grad Leskovac, moraju stati iza privatnih vrtića. Obezbeđujući subvencije, oni ne pomažu ustanovi, već roditeljima, umanjujući njihova davanja, podseća Viktorija Drašković.

Za kraj, uz konstataciju da je protekle dve godine proživela pomešanih osećanja uživanja i brige, ova ambiciozna mlada žena ističe da bi, iako zna šta je sve čeka, ponovo krenula istim putem.

Check Also

Leskovčanke se vratile u pobednički ritam: Maksimalno protiv kvalitetnog “Beograda“

U teškoj utakmici, “Leskovac 98“ slavio je sa 3:0, a najveća neizvesnost viđena je u …

Оставите одговор