Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
U reklami dopunjenog izdanja Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije, pod nazivom ”Imaš li muke s padežima kao ljudi sa juga Srbije”, podigla je buru u javnosti, a reakcije su usijale društvene mreže
Ako je svrha reklame i slogana da proda robu, odnosno da objava o proizvodu ili ideji bude primećena, Filološka gimnazija Beograd, potpuno je uspela. Uzburkala je javnost, pa su se o ovom svojevrsnom ”gafu” izjašnjavali svi: od književnika koji pišu na dijalektu, preko stručnjaka za jezik, do običnih građana. Društvene mreže preplavili su najrazličitiji komentari, od kulturnih i uljudnih, tek da se skrene pažnja na grešku, kontraargumenata kojima se pobija tvrdnja i obesmišljava pitanje, do uvreda i psovki upućenih na adresu autora objave.
U celosti prenosimo samo jednu pisanu reakciju Leskovčanina Igora Jovanovića:
Из Лесковац сам и кое сд!!?
И поносан сам што сам одовде и што су ми преци одовде. Не знамо падежи?! Голема па ствар. Да смо требали да ги знамо до сд би ги научили. Наши стари су с једн падеж направили Манчестер у сред сиротињску Србију. Силне фабрике дизали од занатлијске радње чуда стварали. Децу су своју на големе чколе слали, ал су се па овија од туд враћали па су сс стечено знање још веће фабрике зидали, несу у бели свет бегали. Не ги је срамота било да се врну и да кажу одокле су. Побогати су били и од Нишлије и од Крагујевчани, за Врањанци и да не оратимо. Толко су одрипили од остали да су и на самог краља паре позајмљували.
И там негде у голему светску кризу, кд су и берзе падале и економије се рушиле Лесковац се развијао. Градио се јер је имао 5 новчана завода са чис свој капитал, чис лесковачки капитал. И не само да је опстао, него се и зидао и напредовао. И неје џаба онај изрека да Лесковац на малечку столицу седи, ал у големо небо гледа.И све је то тако било док не дођоше неке нове власти. Неко црно време комесара који дођоше од куд Дрину и окупираше једно убаво време. И теј машине и фабрике и све ги иселише и по Србију и свуд по нову “краљевину” разделише. И учени и паметни Лесковчани побегоше, ил ги у затвори стрпаше, све ги узедоше и кој није баш толку срећу имао њега га па у село Славник одведоше и туј га утепаше и у масовну гробницу стрпаше.
И мало попосле направише да је Београд центар на све и да сви остали треба комплекси да имамо што несмо из Београд. И кое сд?! Ја да се стидим од једн падеж? Треба да ме исмева Београђанин из Овчу или Борчу. Да ме исмевају потомци од онија што су мој Лесковац отели, па се сви до ред у Београд залетели, па и други там повели и сд од Београд оћев да правив свет, ал оно повеће село од њега нема.
Ја да се срамујем од једну рекламу… Неее…Да имају образ и васпитање они би требали да се ститидив и да плачев, јер су с пет речи све рекнули и за себе си сами и за они што су ги у школу учили и онија родитељи што су ги васпитавали.Ја ко Лесковчанин немам од које да се стидим. Моје говорење није примитивно, већ је богатство од једну земљу што се огледа у различитост…ал то неки београдски буздовани не мож да схватив…
Сви ви који сте с добру намеру… Надам се да сте разумели.
U medjuvremenu je objava povučena, a na društvenim mrežama je osvanulo izvinjenje:
Brisanje objave nije dovoljno, a pismo izvinjenja mora da prenese poruku iskrenog kajanja. To se, međutim, ovde ne vidi i čini se da autori nisu ili ne žele da razumeju svoju ”nenamernu” grešku. Oni se suštinski ne izvinjavaju zbog značenja objave, već zbog njene forme, jer će ”reklamu ponovo okačiti, ali promenjenu”.
A OVA OBJAVA, USTVARI, ZNAČI DA SE LJUDI SA JUGA SRBIJE MUČE DOK KOMUNICIRAJU.
IZGLEDAJU NESIGURNO I PRIMITIVNO.
IDU BEOGRAĐANIMA NA ŽIVCE ŠTO SE NISU ”ASIMILIRALI” I ŠTO NEPRAVILNIM PADEŽIMA I AKCENTIMA KONTAMINIRAJU PRESTONICU.
ZATO SE TREBA SPRDATI SA NJIHOVIM DIJALEKTOM.
