Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Najvažnija godina moderne srpske istorije bila je 1878. godina. Te godine dve srpske države: Srbija i Crna Gora konačno su na Berlinskom kongresu dobile priznanje državnih nezavisnosti. Uvod u Berlinski kongres bili su srpske i crnogorske pobede u ratovima sa Turskom 1876-1878. Ratne pobede Srbije u Drugom srpsko-turskom ratu (1877-1878), omogućile su oslobođenje južnih krajeva.
Oslobođenje Niša i Leskovca krajem 1877. i početkom 1878. godine dalo je dodatan podstrek srpskoj vojsci da krene dalje prema Kosovu. Na delu terena prema Jablanici i Pustoj reci upućeni su Dunavski i Timočki korpus. Dunavski korpus je iz Puste reke delovanje nastavio prema Kosanici, dok je Timočki korpus pod komandom pukovnika Đure Horvatovića upućen u pravcu Jablanice. Borbe sa Turcima i Arnautima vođene su januara 1878. u Gajtanu i na Majdanu. Turci i Arnauti, vojno potučeni prinuđeni su da se zbog gubitaka povuku. Timočki korpus do kraja januara 1878. oslobodio je sela nizvodno od Medveđe. Naročito žestoke borbe vođene su u: Rujkovcu, Pustom Šilovu u Kopranu.
Turci i Arnauti bili su primorani da 2. februara 1878. Napuste Medveđu, koju je zatim oslobodila Timočka vojska. Narednog dana vođena je žestoka bitka sa Arnautima u Maćedoncu. Srpska vojska imala je 5 poginula i 33 ranjena vojnika, dok su Arnauti imali 15 poginulih i 18 ranjenik. Arnauti potučeni na bojnom polju bili su prinuđeni na dalje povlačenje. Do 4. februara srpska vojska zaposela je: Tulare, Medevce, Dabiševac, Zajčevac, Ajkobila… Rusija je mir sa Turskom sklopila 31. Januara 1878. i obavezala se da će taj mir važiti i za Srbiju i Crnu Goru. Ratne operacije zvanično su okončane 5. februara 1878. Na Berlinskom kongresu dogovoreno je da Medveđa ipak ostane Srbiji. Stav Turske i njene zaštitnice Velike Britanije bio je da se Medveđa treba vratiti u okvire Otomanske imperije. Nasuprot njima stajale su: Rusija, Austrougarska, Francuska i Nemačka. Njihov je stav bio taj koji je prevagnuo da Medveđa bude u granicama nezavisne Srbije.
Ako postoji neka godina izuzetno bitna u istorijskom razvoju Medveđe, to je sigurno 1878. godina i kao najbitniji dan izdvaja se 2. februar te godine. Toga dana okončana je turska vladavina duga 424. godine. Mnogo toga se za vreme tih nešto više od četiri stoleća izmenilo. Gornja Jablanica posle ovih ratova ostala je gotovo pusta. Naredne decenije obeležilo je doseljavanje srpskog stanovništva iz Turske, Crne Gore, Bugarske, Austrougarske…Oslobođenjem Medveđe počeo je jedan novi period razvoja. Za ovih 145. godina Medveđa je pretrpela brojne promene. Negovanje oslobodilačkih tradicija, čuvanje naših predaka od istorijskog zaborava, obeležavanje bitnih datuma iz naše prošlosti… ostali su naša misija i obaveza. Sećajući se na naše slavne pretke odajemo im priznanje za slobodu koju su nama podarili. Njihova žrtva nije bila uzaludna, a na nama je da naše buduće naraštaje podsetimo da su naši pretci ginuli da bi mi danas živeli. Srećna nam sloboda. Dugo je još slavili i obeležavali. Slava herojima slobode.
