Međunarodni dan obrazovanja: Mladi u Srbiji žele obrazovanje usklađeno sa potrebama tržišta rada

Na inicijativu Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), a prema odluci
Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (UN), po četvrti put ove godine 24. januara obeležava se Međunarodni
dan obrazovanja.

Prema podacima UN iz 2021.godine oko 265 miliona dece i tinejdžera širom sveta nema pristup obrazovanju, ili
jednom započeto obrazovanje ne može da privede kraju. Svrha obeležavanja dana posvećenog obrazovanju je
usmeravanje pažnje vlada i javnosti na dostupnost obrazovanja kao sredstva za izlazak iz siromaštva.

Upravo na taj način važnost obrazovanja sagledavaju i mladi u Srbiji, pokazalo je istraživanje „Mladi i Ciljevi
održivog razvoja “, koje je krajem prošle godine sproveo Timočki omladinski centar TOC u saradnji sa Centrom za
visoke ekonomske studije CEVES. Istraživanje je sprovedeno u okviru Platforme za opštedruštveni dijalog
„Održivi razvoj za sve “, koju uz podršku vlada Švajcarske i Nemačke u okviru projekta “Reforma javnih finansija –
Agenda 2030“ implementira GIZ.

Agenda za održivi razvoj do 2030, koju su usvojile sve članice UN 2015.godine među kojima i Srbija, obuhvata 17
ciljeva održivog razvoja, a cilj 4. obavezuje na zalaganje za besplatno predškolsko, osnovno i srednje i
pristupačnije univerzitetsko obrazovanje i podizanje nivoa uključenosti, posebno najosetljivijih grupa, u obrazovni
sistem.

“Kada je u pitanju očekivanje od države u pogledu sprovođenja ciljeva održivog razvoja, učesnici ispitivanja
sprovedenog sa različitim grupama mladih širom Srbije kao najvažniji cilj istakli su dostupno besplatno i
kvalitetno obrazovanje, a nakon toga univerzalnu pokrivenost socijalnom zaštitom i iskorenjivanje gladi. Kvalitetu
obrazovanja manje značaja pridaju srednjoškolci nego studenti i oni koji su zaposleni bilo sa srednjim ili visokim
obrazovanjem. Međutim, svi se svi slažu u jednom, a to je da obrazovanje mora da bude besplatno i dostupno
svima, što je jedan odpreduslova za iskorenjivanje gladi i siromaštva širom sveta. Mnogi su ukazali i na to da, iako
je osnovno i srednje obrazovanje besplatno, postoje dodatni troškovi koji limitiraju mlade koji ne žive u
univerzitetskim centrima da nastave školovanje i steknu više i visoko obrazovanje“, kaže Goran Radisavljević
direktor TOC-a.

U istraživanju, čiji je autor Boban Stojanović, kao generalni zaključak na ovu temu navodi se da mladi smatraju da
se pre svega mora obezbediti dostupnost obrazovanja, a onda raditi na kvalitetu i uvezivanju sa tržištem rada, sa
mnogo više praktičnog obrazovanja koje će pripremati učenike i studente za posao koji sledi.