Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Aleksandar se u rodnom Leskovcu odmara pred završne ispite, jer je apsolvent osnovnih studija na katedri za saksofon, ali planira da nastavi školovanje, usavrši svoje znanje, a potom se nada prilici da ga prenese mladima u Srbiji
Na Muzičku akademiju ”Gnjesinih”, Aleksandar je stigao kao stipendista Ministarstva obrazovanja Ruske Federacije, jer je na konkursu ispunio sve propisane kriterijume:
– Pre svega je to uspeh u školi, ali je bilo bitno i da li ste učestvovali na takmičenjima, seminarima, radionicama. Te godine, odabrano je nas 30 iz Srbije za studije na različitim fakultetima, od umetničkih do naučnih. Ruska škola saksofona je jedna od tri najbolje u svetu. Ja sam imao sreću da sam ”upao” na klasu Margarite Šapošnjikove, koju zovu ”mamom ruskog saksofona”, jer je 60-ih godina donela taj instrument u Sovjetski savez i otvorila školu. Na drugoj godini sam prešao kod njenog učenika, profesora Leonida Drutina, koga smatram jednim od najvećih živih saksofonista na svetu.
Aleksandar živi ustudentskom domu u sklopu Akademije, ali je trebalo navići se na ritam ruske prestonice:
– Sve je vrlo aktivno i ako ne organizujete dobro dan, može se desiti da nigde ne stignete na vreme. Moskva je ogromna i, samim tim, pruža mnogo više mogućnosti. Iako je akademija u samom centru grada, ništa nije blizu, pa morate puno da putujete. Ja uglavnom koristim metro. Kao i život i studiranje je prilično drugačije nego ovde. Tu su putovanja, koncerti, nastupi. Sve je besprekorno dobro organizovano. Meni to odgovara i uživam u svakom danu studiranja.
A ono, bar osnovno, neće još dugo trajati, jer je Aleksandar apsolvent i uskoro će diplomirati.
– Planiram master, pa doktorske studije i voleo bih da, bar izvesno vreme ostanem u Moskvi, da se usavršim, steknem iskustvo i praktično znanje. Velika mi je želja, ipak, da se u dogledno vreme vratim u Srbiju i mladim generacijama prenesem ono što sam naučio.
Kao priprema za budući pedagoški rad, Aleksandru će poslužiti iskustvo predavanjau dečjoj muzičkoj školi ”Aleksandra Aljabljeva”:
– Vrlo sam zadovoljan, iako imam zaista brojnu klasu. Najmlađi učenici imaju sedam, najstariji 17 godina. Sviđa mi se rad sa mladima, sa decom i, zahvaljujući kolegama, zaista uživam u tom ”dodatnom” poslu. Ono što me posebno inspiriše jeste da i ja istovremeno učim, što od vrhunskih profesora sa kojima radim, što od same dece.
Podrazumeva se da predavač dobro govori ruski jezik, a naš mladi sagovornik objašnjava da je prve godine studija gotovo samo svirao i učio ruski, te da je počeo da sluša predavanja tek kada je dobio sertifikat o dobro savladanom jeziku.
Aleksandrovim putem će i njegova mlađa sestra Anastasija, sada učenica Škole za tekstil i dizajn, koja će takođe konkurisati za stipendiju Ruskog doma. Želi da studira arhitekturu i veruje da će joj biti mnogo lakše jer će imati pomoć i podršku starijeg brata.
Za kraj pitamo kako se, u kontekstu sukoba u Ukrajini, danas živi u Moskvi:
– Došao sam pre mesec i po dana. Nisam imao nikakvih problema, ali i tamo, bar kad je u pitanju obrazovanje, nema odjeka rata. Mi ne osećamo nikakvu promenu, a na mojoj grupi ima i studenata iz Ukrajine. Tu je nas četvoro Srba, a ostalo su ljudi iz bivših sovjetskih republika. Do skora je na istoj akademiji i kod istog profesora studirao Vlasotinčanin Zoran Aleksić, ali je skoro doktorirao.
Aleksandar voli što mu se pružila prilika da akademsko znanje stiče u prestonici Ruske Federacije, ali ne zaboravlja svoj rodni grad kome će, najavljuje, posvetiti veliki diplomski koncert naredne godine, sa mnogo zanimljivih gostiju. Biće to prilika da se oduži i Muzičkoj školi ”Stanislav Binički”, odnosno profesoru Predragu Ristiću, koji ga je prvi uveo u tajne umetničkog muziciranja na saksofonu.
