Jedan srpski vladar je, zbog neverstva, svoju ženu, golu i bosu, proterao iz zemlje: Zvali su je grešna i šugava princeza

Evdokija Anđel, bila je žena Stefana Prvovenčanog i snaja Stefana Nemanje, a brak sklopljen zbog političkih interesa, završio se njenim proterivanjem iz Srbije

U to vreme, Srbija i Vizantija imale su zajedničke političke ciljeve, pa je, za tadašnje prilike, koje će se sačuvati i vekovima kasnije, brak između potomaka dva vladara, bio ”normalan’ i koristan.

Prema raspoloživim izvorima, život Stefana i Evdokije, u početku je bio idiličan, uprkos tome što se vizantijska princeza teško privikavala na skromne uslove života na srpskom dvoru.

Sve dok Stefan nije preuzeo presto, Evdokija je bila povučena i najviše se bavila odgajanjem sinova Radoslava i Vladislava i ćerke Komine. Kada je njen muž počeo da rukovodi Srbijom, ona je rešila da učestvuje u tome.

Zabeleženo je da su Srbi pristali da Evdokija bude deo najviše vlasti u Raškoj, kao što su bile avguste u Vizantiji. Tokom narednih godina, problemi u braku su se samo gomilali. Stefanu je, prema nekim tvrdnjama, smetalo što njegova žena privlači previše muške pažnje.

Pojedini izvori tvrde da je Stefan Evdokiju uhvatio u neverstvu, naredio da joj skinu haljine i gotovo golu je proterao iz Srbije. Prema drugima, opet, prognana je jer je obolela od šuge, pa se bojao da se i sam ne zarazi.

Tako je završen desetogodišnji zajednički život, a brak je poništila carigradska crkva. Zanimljivo je da je ohridski arhiepiskop Homatijan zabeležio da je Stefan danima duboko patio zbog sramote koju mu je nanela Evdokija.

Nakon proterivanja, ona se vratila svome ocu u Carigrad. Udavala se još dva puta, ali ni u jednom braku nije imala sreće.

Izvor: Politikin zabavnik