Danas i sutra u Leskovcu, u pokretnom karavanu se organizujuju besplatni ultrazvučni pregledi štitaste žlezde u organizaciji Udruženja “Heroine”, a novinari Dnevnika juga su iskoristili ovu priliku za razgovor sa dr Goranom Cvetanovićem, specijalistom nuklerne medicine, koji dugi niz godina radi u Opštoj bolnici Leskovac.
Dnevnik Juga: “Koliko Leskovčanke vode računa o zdravlju štitne žlezde?”
Dr. Goran Cvetanović: “Leskovčanke uglavnom dolaze kod nas zbog pregleda štitne žlezde. Otprilike 80% pacijenata koje ja lečim dolaze zbog problema sa štitnom žlezdom. Ja radim na internom odeljenju Opšte bolnice Leskovac kao specijalista nuklearne medicine, a tu su i moji kolege dr. Maja, dr. Sneža i dr. Boban koji se takođe bave endokrinologijom.”
DJ: “Koji su najčešći problemi sa kojima se pacijenti suočavaju?”
Dr. Goran Cvetanović: “Problemi sa štitnom žlezdom mogu se podeliti u dve grupe: problemi sa funkcijom i problemi sa izgledom žlezde. Hipotireoza, smanjen rad žlezde, je češća i lakša za lečenje, dok hipertireoza, povećan rad žlezde, zahteva složenije lečenje. Problemi sa izgledom uključuju uvećanu žlezdu ili prisustvo čvorova. Većina čvorova nije opasna, ali 10-15% može biti karcinom. Dijagnostika uključuje ultrazvuk, analize hormona i antitela, scintigrafiju i najvažnije – funkcionalnu biopsiju.”
Prema rečima dr. Cvetanovića, problemi sa funkcijom žlezde su najčešći, pri čemu je hipotireoza lakša za lečenje, dok hipertireoza zahteva kompleksniji pristup. Promene u izgledu žlezde, poput uvećanja ili prisustva čvorova, takođe su česte, pri čemu mali procenat čvorova može biti kancerogen.
DJ: “Koji su uzroci bolesti štitne žlezde?”
Dr. Goran Cvetanović: “Uzroci uključuju genetiku, virusne infekcije, stres, ishranu, zračenje i druge faktore. Genetska predispozicija igra važnu ulogu, kao i izloženost virusima i zračenju. Bolje dijagnostičke metode danas omogućavaju da se bolesti otkriju ranije nego pre.”
Dr. Cvetanović je naveo da su genetika, virusne infekcije, stres, ishrana i zračenje glavni uzroci problema sa štitnom žlezdom. Zahvaljujući napretku dijagnostičkih metoda, bolesti se danas mogu otkriti u ranijim fazama.
DJ: “Postoji li razlika između muškaraca i žena kada je reč o bolestima štitne žlezde?”
Dr. Goran Cvetanović: “Žene su češće pogođene problemima sa štitnom žlezdom nego muškarci. To se može povezati sa hormonskim razlikama i genetskom predispozicijom.”
Ovim intervjuom i akcijama poput ove u Leskovcu, grad i stručnjaci nastavljaju da podižu svest o važnosti preventivnih pregleda i zdravlja štitne žlezde, pružajući potrebnu podršku građanima i jačajući zajednicu kroz edukaciju i besplatne zdravstvene usluge.