Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Nakon otvaranja izložbe fotografija pod nazivom „Vlasotinačke priče“ u Zavičajnom muzeju je program manifestacije Muzeji za 10 i Evropske noći muzeja nastavljen projekcijom filma o propasti i spasenju Balkanske Toskane “Jagorida”, autora Nebojše Ilića Ilketa.
O filmu je govorio profesor dr Stanislav Stanković Gorunović, saradnik na filmu, koji je ocenio da je ovaj film jedno od najboljih filmskih ostvarenja Nebojše Ilića.
„Isponova sam se susreo sa Ilketovom neobičnom, osetljivom, prefinjenom i originalnom stvaralačkom prirodom. Poput Andreja Tarakovskog, doduše u drugom filmskom žanru, autor filma Jagorida donosi sada mnogo sigurniju sintaksu filma, niže kadrove u stegnutu, lepo oblikovanu filmsku kompoziciju. Reč je o uspešno ispričanoj istinskoj priči, nekada lepoj a sada tužnoj pripovesti o vlasotinačkom vinogorju! U majstorskim scenskim obrtima, u Jagoridi se smenjuju filmske rečenice o uzletu, zlatnom dobu, i propasti čuvenog vlasotinačkog vinogorja. Naime, u filmu Jagorida Nebojša Ilić ispoljava svoju celovitu stvaralačku prirodu, i to artikulacijom rečene teme kroz osećanje vremena, kroz ritam vremena, kroz ono što pripada svekolikom ovozemaljskom ljudskom živopisu! I eto, nama Vlasotinčanima nade, eto u filmu glavnog junaka, grozda jagoride, ovde, u filmu simbola života i večitog kruga! U tome večitome krugu, u sintaksi Ilketove složene filmske rečenice, prestolno mesto ima buđenje nade u spasenje uništenog višestoletnog vinogorja i uništene stogodišnje vinarije, o tome spasenju govori čitav niz sekvenci iz vinograda i podruma vlasotinačkog vinogradara i vinara Jovana Pečenkovića. Vanredno ukomponovan splet ovovremenskih kadrova, u kojima se pojavljuje otac Nikola Pešić, Jovan i Slađana Pečenković sa porukom Ja volim Vlasotince, berači grožđa, slapovi vina u podrumu Pečenkovića, slika Vinskog bala i kadrovi iz vremena Ono naše što nekad bejaše, sa Stojanom Garcem, Mirjanom Brickovom i članovima duvačkog orkestra Milorada Stojanovića Balavura kao glavnim protagonistima u igranom prikazu nekoćne, starinske berbe grožđa, istovremeno nas vodi ka grču, bolu, žalu za uništenim i ka nadi u vaskrsenje vlasotinačkog vinogorja“, istakao je prof. dr Stanislav Stanković Gorunović.
Nebojša Ilić, autor filma se zahvalio svima koji su pomogli da snimi film: Opštini Vlasotince, Kulturnom centru, porodici Pečenković na saradnji tokom nekoliko godina snimanja filma, Zoranu Miciću za ustupljene arhivske snimke, Zoranu Stojičiću i profesoru dr Stanislavu Stankoviću.
„Tamo gde prestaje kultura vina prestaje i civilizacija. Ono što je nekada važilo za Leskovac da je Srpski Mančester, za Vlasotince je važilo da je Balkanska Toskana“, istakao je Nebojša Ilić.
Nadu u obnovu vlasotinačkog vinogorja svakako budi vinarija Pečenković i pristup ove porodice uzgajanju vinove loze i proizvodnji vina. Porodična tradicija je nastavljena obnovom vinograda 1993. godine, a poslednjih dvanaest godina vina iz njihovog podruma prodaju se u Beogradu i Novom Sadu.
„Ljubitelji vina već prepoznaju naše crveno slatko vino „Porok“. Najtraženije nam je domaće belo vino od autohtonih sorti grožđa“, kaže Jovan Pečenković, koji je nagrađivan za kvalitet svojih vina na takmičenju vinara u okviru Vinskog bala.
