Dan mladosti: kult Josipa Broza ili kult stvaralaštva ?

Gradski odbor SUBNOR-a Leskovac, u saradnji sa Književnim klubom „Glubočica“ i leskovačkim horom „Neven“, organizovao je juče u Leskovačkom kulturnom centru tribinu u znak sećanja na 25. maj, nekadašnji Dan mladosti.

Bio je to najveći poduhvat omladine u nekadašnjoj SFRJ. Na ovaj dan su najuspešniji omladinci nosili štafetu od Đevđelije do Ljubljane, a zatim je, na velikom sletu na stadionu JNA u Beogradu, uručivali Josipu Brozu Titu. Pored glavne štafete, bilo je i opštinskih i regionalnih, kojima je omladina nekadašnje Jugoslavije izražavala veliku podršku Brozu obaveštavajući ga o velikim uspesima i dostignućima u čitavoj zemlji, podsetio je Hranislav Rakić, predsednik Gradskog odbora SUBNOR-a.

Božidar Vučković, predsednik GrO Pokreta socijalista u Leskovcu, podsetio je na značaj održavanja nekadašnjih Majskih svečanosti.

Toliko se toga tokom maja dešavalo u našem gradu, što se verovatno više nikada neće ponoviti. Počev od 1. maja, Praznika rada, obeležavano je nekoliko važnih datuma. Slavio se 9. Maj, Dan pobede nad fašizmom, 15. Maj, Dan pobede u Jugoslaviji, i konačno, 25. maj, Dan mladosti, kao kruna svih dešavanja u zemlji, objasnio je Vučković. Bilo je mnogo događaja iz oblasti kulture, sporta, sveukupnog stvaralaštva, puno energije i elana tokom svih tih godina, od 1947, pa sve do devedesetih. Tada su usledili pokušaji da sve to zaboravimo, i desilo se nešto što nam je promenilo način razmišljanja i ponašanja. Prekretnica je bila kada smo, umesto štafete, počeli da prenosimo mošti i tako počeli da razbijamo sve ono što je bilo vezano za SFRJ, dodao je.

Podsećajući na simbol mladosti, štafetu, Vučković je rekao da je njeno prenošenje bilo privilegija najboljih, da su je mogli nositi samo oni koji su postigli najviše rezultate, radnici, sejaci, učenici, pripadnici svih kategorija društva. Iako je dan rođenja Josipa Broza Tita zvanično bio 7. maja, za proslavu njegovog rođendana, a kasnije i Dan mladosti, izabran je 25. maj. Štafeta nije imala samo simboliku veze između naroda i Tita, već je međusobno povezivala ljude, zbog čega je mnogo puta bila napadana.

Kako je mnogima predstavljala metu Savez socijalističke omladine Jugoslavije je februara 1988. doneo odluku da se štafeta više ne organizuje. Da li smo danas bogatiji duhom, radnim elanom i rezultatima, svako od nas treba da proceni. Da li nam je štafeta donela ono što danas imamo, predmet je dubokih socioloških razilaženja, ali je jedno sigurno: oni kojima je štafeta smetala, nisu za nju našli adekvatnu zamenu, i do današnjeg dana nisu uspeli da ljude okupe na jednom mestu oko jedne ideje, dodao je Vučković.

Promenili smo sistem, ali nismo našli novi način iskazivanja stvaralačkog elana koji i danas postoji u ljudima. Mladi imaju energije i entuzijazma, ali ne postoje forme kojima to mogu organizovano da iskažu. I to je razlog zašto je nostalgija prema štafeti ovoliko prisutna i zašto se rado sećamo prošlosti, rekao je Božidar Vučković. O zaboravljenim vrednostima, govorio je i prof. književnosti Miroslav Zdravković.

-Naši sletovi socijalističke omladine bili su obogaćeni lepotom i skladošću pokreta, protkani muzikom i pesmom i revolucionarnim ushićenjem mladih. A šta je u životu najveća vrednost, ako to nisu sloboda, socijalna pravda, bratstvo, jednakost i solidarnost među ljudima svih rasa, svih nacija, svih veroispovesti? To su najuzvišeniji ideali čovečanstva i najveće civilizacijske tekovine, a naši sletovi su upravo simbolizovali sve to, kao i rešenost i odlučnost mlade generacije da stvara bolju budućnost u svojoj domovini. Sada smo svedoci da je neprijatelj, i unutrašnji i spoljni, upravo udario na te vrednosti koje su predstavljale vezivno tkivo zajedničke države, rekao je Zdravković. On je, na tribini, upitao urednike kulturno umetničkog programa svih televizija da li ih je stid što narod svake večeri zasipaju turskim serijama i različitim rijaliti programima i zabavljaju ga jeftinim, bizarnim i prostačkim gegovima, uglavnom na račun pravih vrednosti, dok u, kako je rekao, tv-bunkerima i kinotekama čami čitavo bogatstvo stvoreno u socijalizmu. Možda im je neko naložio da taj period izbace iz istorije Srbije, jer je poznat, ne samo po štafetama i sletovima, nego po svojoj autentičnosti u ostvarivanju vekovne težnje svakog čoveka da bude gospodar svoje sudbine, dodao je Zdravković.

A. Jovanović