Home / DRUŠTVO / Dalmatinka Dada: Želela sam da vidim Leskovac, u koji se moj otac zaljubio kao vojnik
hotel bell

Dalmatinka Dada: Želela sam da vidim Leskovac, u koji se moj otac zaljubio kao vojnik

Imala sam veliku želju da dođem u Leskovac i upoznam grad u kome je moj otac služio Vojsku, zavoleo ga i čitavog života porodici pričao o tim godinama, kaže Dada Marčić iz Bola sa ostrva Brač, inače šefica kuhinje u Hotelu “Bluesun“ te joj je poseta “Roštiljijadi“bila poseban izazov

– Još kao dete pamtim da je tata govorio o svojim vojničkim danima u Leskovcu. Često je znao da kaže da nikada neće zaboraviti godine provedene ovde i da je to, koliko god čudno zvučalo, bio najzanimljiviji deo njegove mladosti. Nisam do sada imala priliku da dođem, a želela sam. Sa posebnim uzbuđenjem hodam ulicama, sa nadom da će, nekako kroz mene, i moj pokojni otac prošetati gradom, koji ga je tako opčinio. Žao mi je samo što nisam u prilici duže da boravim, ovde, a sigurna sam da bih ponela identične utiske iz Leskovca.

Dada je, inače, “Roštiljijadu“ posetila u sklopu delegacije kulinarskih majstora i šefova kuhinja iz 15 zemalja, koji žiriraju na Međunarodnom gastronomskom festivalu u Nišu. Zadužena je da, na jednoj od radionica, prezentuje dalmatinsku kuhinju, posebno poslastice.

– Ja sam šef kuhinje Hotela “Bluesun“ u Bolu, malom mestu na Braču. Dalmatinska kuhinja je pomalo specifična, a svojim kolegama i budućim kulinarima, predstaviću bračku tortu “Hrapaćušu“. Na ostrvu se pravi preko 200 godina, po nepisanom receptu, koji se prenosi s kolena na koleno. Ovaj specijalitet je zaštićen kao hrvatska nematerijalna baština.

Gošću sa Hrvatskog primorja, pitamo kako protiče turistička sezona na Braču.

– Moram priznati da nas je, zbog čitave epidemiološke situacije, zatekla nespremne. Hoteli su otvarani, zatvarani, pa ponovo otvarani, dok nije sve krenulo svojim tokom. Brač je prepun turista i čini se da smo, obzirom na okolnosti, premašili rekordnu 2019. Ono što mi je posebno drago jeste dolazak velikog broja turista iz Srbije, posebno iz Beograda. Vraćaju se na hrvatska ostrva i mi im se naročito radujemo.

Dada je i profesor u prestižnoj Srednjoj ugostiteljsko-turističkoj školi u Bolu, koju pohađaju deca iz čitave Hrvatske i godinama unazad, kvalitetnim kuvarima, konobarima i turističkim radnicima, snabdevaju čitavo primorje. Kaže da se tamo uči priprema roštilja, iako se zna odakle on potiče.

– Na meniu hotela i restorana čiji sam šef, naravno imamo pljeskavice i ćevapčiće, koji se verovatno ne mogu uporediti sa leskovačkim, jer se radi o drugom kvalitetu mesa. Naši gosti vole roštilj i on je, uz morske specijalitete, najomiljeniji. Radi se o gastronomskim unikatima koji se nalaze u jelovnicima restorana širom sveta. To je prednost koju Leskovac i Srbija treba da koriste još više, smatra naša sagovornica.

Check Also

Leskovac po meri mladih

U Sremskim Karlovcima održan je Erasmus plus trening „Leskovac po meri mladih“. Trening je imao …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.