Home / DOGAĐAJI / Da li je niški aerodrom budući regionalni avio centar?
hotel bell

Da li je niški aerodrom budući regionalni avio centar?

Izgrađen pre 35 godina, aerodrom “Konstantin Veliki” u Nišu doživeo je procvat poslednju deceniju, a njegov povoljan položaj učinio ga je odličnom alternativom beogradskom aerodromu “Nikola Tesla”, kao i vazdušnim lukama u Prištini, Skoplju i Sofiji.

Kako su još 2018. godine najavljena velika ulaganja u obnovu glavne zgrade, te izgradnja novog terminala i kontrolnog tornja, mnogi stanovnici Niša, ali i ostalih gradova na jugu Srbije nadaju se da sada i te kako postoje šanse da niški aerodrom postane regionalni centar vazdušnog saobraćaja. Nove avio-linije sa aerodroma “Konstantin Veliki” u 2021. godini sasvim izvesno idu u prilog ovoj ideji.

Istraživali smo kuda sve možete leteti iz Niša od ovog proleća i leta, kakvi su planovi za rekonstrukciju aerodroma i došli do nekih zanimljivih statističkih podataka o domaćem avio saobraćaju. Pročitajte.

Novi letovi iz Niša u 2021 kao nagoveštaj napretka

Nagoveštaj oporavka vazdušnog saobraćaja posle 2020. godine i karantina koji je najveće posledice ostavio upravo na turizam i aerodrome, u 2021. godini donose i neki novi podaci sa aerodroma u Nišu. Naime, od ovog proleća povećava se broj avio letova – pored obnavljanja redovnih linija, pokreću se i one sezonskog karaktera do popularnih letovališta.

Mađarski avioprevoznik “Wizz air” je među prvim stranim low cost kompanijama ponovo pokrenuo neke obustavljene letove. Prvog aprila poleteli su prvi avioni iz Niša za Malme. Let na ovoj relaciji moguće je rezervisati svakog utorka i subote, i to po izuzetno povoljnim cenama (karta u jednom smeru može se kupiti već po ceni od 4.000 dinara).

Irska niskotarifna avio-kompanija „Ryanair“ obnovila je linije Niš-Malta ponedeljkom i petkom i Niš-Milano utorkom i subotom od maja i najavila ponovno uspostavljanje leta iz Niša za Berlin i Stokholm od 31. oktobra, za polaske nedeljom i četvrtkom.

Jedna od najznačajnijih novina koju „Ryanair“ uvodi od jula jesu letovi do Beča i Krfa. Prve karte za Beč moguće je rezervisati već od 3. jula, a za popularno grčko ostrvo od 4. jula. Početna cena karata za Krf koje se već nalaze u prodaji iznosi 33.99 evra. Inače, linija Niš-Krf je prvi sezonski let kompanije „Ryanair“sa niškog aerodroma.

Osim low cost avio kompanijama, iz Niša je moguće leteti i avionima nacionalnog avioprevoznika do Frankfurta i Tivta. Nakon obnove linije Niš-Frankfurt Han, “Air Serbia”je najavila liniju iz Niša za Tivat od 12. juna.

Od petog jula najavljena je i obnova linije Niš-Cirih avionima kompanije “Swiss”, ponedeljkom i petkom.

Ulaganje u aerodromsku infrastrukturu

Razvoj domaćeg avio-saobraćaja u protekloj deceniji u velikoj meri se odvijao zahvaljujući investicijama države u aerodromsku infrastrukturu. Uprkos aktuelnoj situaciji u zemlji i svetu, planirani radovi na proširenju aerodromskih kapaciteta nisu zapostavljeni ni u 2020. i 2021. godini. U okviru projekata koje finansira država biće izgrađena nova terminalna zgrada na Aerodromu “Konstantin Veliki” u Nišu u toku leta, kao i novi kontrolni toranj SMATS-a. Realizacija ovog dela projekta predviđena je za oktobar i novembar tekuće godine.

Kako je ranije najavljeno iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infarstrukture, u rekonstrukciju niškog aerodroma biće investirano 20 miliona evra, od čega se za novi kontrolni toranj izdvaja oko 4 miliona evra. Obnova stare zgrade i izgradnja novog terminala su i više nego opravdani, s obzirom na to da se broj putnika povećava iz godine u godinu. Naime, aerodrom u Nišu izgrađen je 1986. godine prema projektu za 100.000 putnika godišnje, a godinama unazad premašuje taj broj.

Cilj je da aerodrom ima million putnika, te da bude u kategoriji najboljih evropskih i svetskih aero luka. Predviđena je potpuno nova oprema, uključujući i vozilo za odleđivanje i čišćenje snega. Zapravo, sve ono što je potrebno da aerodrom u Nišu postane važan centar vazdušnog saobraćaja u regionu.

Ulaže se i u prestonički aerodrom

Treba napomenuti da država nije usmerila investicije samo na niški, već i na aerodrom “Nikola Tesla” u Beogradu. Vlada Srbije u 2018. godini je zaključila ugovor o koncesiji sa francuskom kompanijom “Vansi”, koji obuhvata i velika ulaganja u prestonički aerodrom. Kako je vrednost planiranih projekata 732 miliona evra, potpuna modernizacija vazdušne luke je i više nego očekivana. Eksperti smatraju da je obnova aerodroma i uopšte ulaganje u infrastrukturu stepenica više u razvoju domaćeg avio-saobraćaja i ekonomije Srbije.

Ni mali aerodromi neće biti zapostavljeni

Pored kapitalnih projekata i velikih investicija, iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture najavljuju i ulaganje u male aerodorome u Srbiji. Tako je deo sredstava planiran za aerodrom Rosulje kod Kruševca, te za razvoj aerodroma Morava kod Kraljeva i avio luku Užice. Premda neće biti u rangu sa prestoničkim i niškim, ideja je da užički aerodorom postane moćan, te da se u saradnji sa srpskom kompanijom SDPR iskoriste njegovi potencijali za kargo i putnički saobraćaj.

Avio saobraćaj u Srbiji – statistika govori u prilog napretku

Ulaganje u avio-saobraćaj u periodu od 2013. do 2019. godine dalo je očigledne rezultate. Dovoljno je uporediti broj putnika na dva međunarodna srpska aerodroma od trenutka kad se počelo sa investiranjem. Na beogradskom aerodromu na kraju 2013. godine ukupan broj putnika bio je 3,5 miliona, a na kraju 2019. godine čak 6 miliona.

Na aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu 2019. godine zabeležen je nezapamćen broj od 422.000 putnika što je neuporedivo više od 21.700 putnika koliko je bilo u 2013. godini.

Značajan je i podatak koji je u Parlamentu izneo ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović da se obim avio saobraćaja u Srbiji povećao, sa 500.000 na 750.000 aviona.

Što se tiče nacionalne avio kompanije, od nekadašnjeg JAT-a do današnje “Air Serbia” nastale su bitne promene. Broj putnika u 2014. godini od 1,4 miliona skoro se duplirao u 2019. godini kada je iznosio 2,7 miliona. Čak i u aktuelnim, otežanim okolnostima, srpski avio prevoznik leti u 61 zemlju i, ono najvažnije, redovno doprema svu potrebnu medicinsku opremu u Srbiju.

Uticaj pandemije korona virusa na avio saobraćaj

Rapidan rast i sjajan napredak avio saobraćaja u Srbiji vidno je usporen pandemijom korona virusa. Broj putnika i poletanja na beogradskom aerodromu smanjio se za 69%, dok je na aerodromu u Nišu taj pad iznosio 63%. Uzmimo kao konkretan primer aerodrom “Konstantin Veliki”. S obzirom na to da je u martu prošle godine potpuno obustavljen međunarodni vazdušni saobraćaj, ne treba da iznenade podaci da je tokom januara i februara 2020. godine niška aero-luka imala 78.772 putnika, a u februaru 2021. godine svega 4.332 putnika. Tada su bile aktivne dve avio linije: do Bazela (Wizz Air) i do Frankfurt Hana (Air Serbia), a zabeležen pad u broju putnika iznosio je čak 94,5%.

Prema zvaničnim statističkim podacima, u prva četiri meseca u 2021. godini bilo je oko 92% manje putnika u odnosu na isti period prethodne godine. Što se tiče sletanja aviona, i tu je zabeležen pad od 72%. Međutim, sa relaksiranjem epidemioloških mera i konstantnim ulaganjem u infrastrukturu, prognoze analitičara su optimistične. Povećan broj letova i uvođenje novih linija nagoveštavaju oporavak turizma i domaćeg avio-saobraćaja. Nadamo se da će se ova predviđanja zaista ostvariti u bliskoj budućnosti.

/PR/

Check Also

Osnovci danas polagali test iz maternjeg jezika

Foto: arhiva Mali maturanti danas su polagali test iz srpskog, odnosno maternjeg jezika u okviru …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *