Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Ovo je priča o Taliji Marković, učenici III/5, Osnovne škole ,,Vuk Кaradžić” u Vranju.
Sa samo devet godina Talija za sobom ima preko 15 nagrada iz likovnog i literarnog stvaralaštva. Ona je dete u pravom smislu te reči jer i kada je sama ona ume da se satima igra zahvaljujući bezgraničnoj mašti. Ali vrlo često to nije samo igra, jer ona stalno stvara nešto novo.
,,Svi kažu da sam ja talentovano i srećno dete. Volim da crtam i pišem. Za vreme vanrednog stanja zbog korona virusa, pisala sam pesme i priče i tako dobila mnoge nagrade. Volim da čitam jer se tada u mojoj glavi stvaraju mali stihovi o raznim junacima, ljubimcima i njihovim doživljajima. Кada vozim bicikl ili trotinet i oni putuju sa mnom, obilaze svet, svi ti mali što žive u mojoj glavi. Pošto mnogo volim životinje, ptice i bube, ribe i dinosauruse uvek o nekome nešto napišem. Ako je to pesma, onda se trudim da ima rime, a ako ih crtam trudim se da boje budu lepe i da svi razumeju moje misli. Da imam dara za stihove prepoznala je moja vaspitačica u vrtiću. Dok bi šetali ja bih pevušila moje stihove, a ona bi sve to snimala mobilnim telefonom da bi ostalo zabeleženo, jer tada nisam znala da pišem. Tako sam i prvog dana u školi recitovala svoje stihove koje sam smislila dok sam sedela u prvoj klupi sa drugom, uzbuđena što sam pošla u školu i upoznala učiteljicu Sonju Stojanović. Ponekad na času, iako to ne sme da se radi, ja zapišem neki stih koji se stvori u mojoj glavi, jer u suprotnom može da odleti ili se zaboravi”, priča o svojim interesovanjima Talija Marković.
Prvu pesmu napisala je za mamu u prvom razredu i to je bio poklon za 8. mart. Ona je poslala tu pesmu na konkurs Dečjeg saveza grada Vranja ,,Najlepša mama na svetu – moja mama” 2019. godine i pesma je nagrađena trećom nagradom. Mesec dana kasnije Talija je nagrađena drugom nagradom na likovnom konkursu ,,Oralno zdravlje čuvamo od najranijeg uzrasta“ Zavoda za javno zdravlje u Vranju. ,,Tako je sve počelo. Pisala sam pesme i crtala crteže, a mama je sve to slala na razne konkurse. Učestvovala sam na mnogim konkursima i osvojila više od 15 nagrada od kojih su neke međunarodne. Zidove naše kuće krase diplome iz Beograda, Blaca, Sombora, Velike Plane i mog rodnog Vranja, a moje pesme su objavljene u dva zbornika dečjih pesama koji su izdati u Beogradu i Nišu. Ipak, za mene najznačajnija nagrada je prvo mesto na Božićnom konkursu u kategoriji likovnog rada koje je raspisala Eparhija vranjska decembra 2019.”, ističe Talija.
U kategorji literarnih radova pored pesme ,,Volim Gricka” je i priča ,,O Sović Sovi i njenim prijateljima” koja je nagrađena na konkursu ,,Golubić 2020” organizovanom u Somboru 2020. godine.
,,Moj talenat za pisanje za mene je igra rečima koja se pretvara u vesele stihove koje olovkom stavljam na papir. Junake tih stihova oživim crtežima kako bi se sa mnom igrali i bili tu uvek za mene. Inspiraciju nalazim u prirodi gledajući životinje, ptice i insekte. Obožavam sove i gavranove zbog babinih priča u kojima su oni glavni likovi. Sviđa mi se kako oni izgledaju, kako se kreću i oglašavaju. Zahvaljujući mačku Gricku moja pesma ,,Volim Gricka”, posvećena njemu, nagrađena je nekoliko puta i objavljena u Zborniku dečjih pesama ,,Zemlja snova” sa drugim dečjim radovima, kao i u Malom zabavniku. Nikad neću da zaboravim i dan kada sam pozvana kod direktorke moje škole, Marine Stojanović. Drugari iz odeljenja su mi rekli da ću biti kažnjena, jer kada te zovu kod direktorke, kažu, nije dobro, ali nisu znali da naša direktorka ne kažnjava decu, već nagrađuje. I tako sam ja nagrađena knjigom ,,Ilijada i Odiseja” za rezultate u literarnom i likovnom stvaralaštvu u školskoj 2019/2020. godini”, priča nam ova vesela talentovana devojčica. Кada ne ide u školu i nema puno obaveza, uživa da pravi životinje od raznih stvari. I to je njen hobi.
,,Nećete da verujete od čega sve mogu da se naprave junaci mojih stihova i crteža. Кad želim da se igram ja sama sebi napravim igračke. Кad porastem želim da budem veterinarka. Volela bih da lečim životinje, velike i male, divlje i domaće. I ptice. Znam da je to teško, ali vredno učim i trudiću se da ostvarim svoj san, a to je da lečim svoje drugare, životinje, što žarko želim i o čemu maštam. Životinja kada se razboli je nemoćna i samo čovek može da je izleči. Zato želim da im pomažem i donesem sreću, jer ja sam Talija – ona koja je rođena pod srećnom zvezdom”, završava svoju priču Talija Marković.
