Veliki broj nagrada i priznanja ove godine obeležio rad Narodnog pozorišta Leskovac

U leskovačkom Narodnom pozorištu danas su predstavljeni rezultati rada u tekućoj godini, a ova ustanova se svakako može pohvaliti velikoim brojem nagrada sa festivala „Joakim Vujić“ održanog 56. put u Vranju.

Ovim povodom ovu instituciju kulture posetio je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović:

“Ansambl Narodnog pozorišta Leskovac je u svoj grad donela devet važnih nagrada i na tome im čestitam. Neverovatno, ali istinito, uspeli ste da prevaziđete uspeh koji ste postigli 2014. godine kada je grad Leskovac bio domaćin ovog prestižnog festivala. Iako je 2020. godina bila teška, pokazali smo da upornim radom možemo postići velike uspehe, obradovati naše sugrađane i dati podstrek mladim ljudima da nastave utabanim stazama da postižu velike uspehe, da ono o čemu smo sanjali, oni to u životu realizuju – kazao je gradonačelnik Cvetanović.

Kroz kratki film predstavljene su promene koje je Narodno pozorište pretrpelo od svog renoviranja 2014. godine pa naovamo, a direktor ove institucije Dragan Boža Marjanović, kazao je kako ove godine iako nisu zbog korone izvodili predstave, ovo vreme su iskoristili za renoviranje prostorija pozorišta.

Dve mlade glumice ovogodišnje dobitnice nagrada na Joakimu, Petra Dimitirjević i Nataša Stanković iskoristile su ovu priliku da se zahvale Gradu koji mnogo ulaže u kulturu.

“Kultura u našem gradu je podignuta na pijadestal i to me stvarno čini srećnom, jer to je stvarno bitno ne samo za našu insituciju, već i za grad. Volela bih da se zahvalim i publici koja je srce ovog teatra, koja se razvija zajedno sa nama. Ono što čini srećnom mene kao individualca jeste da dolaze dobri reditelji, da radimo dobre predstave, jer kada sam završila studije mislila sam da mogu samo da uspem u prestonici, da je tamo epicentar kulturnog zbivanja, međutim, uopšte se ne osećam skrenuto i vezanih ruku. Imam priliku da se razvijam i da napredujem, to radim iz mog grada i doprinosim mom gradu – kazala je u svom obraćanju Stankovićeva, dok se njena mlada koleginica Petra Dimitrijević osvrnula na godinu koja je još malo za nama ističući sledeće:

“Svi negde mi sanjamo i maštamo o nekom drugom mestu i drugom gradu, o velikim stvarima i čovek treba da sanja. Ali nas je ova godina naučila da čovek treba da bude zahvalan na onome što ima. Jeste jedna čudna godina, nekima je mnogo oduzela, drugima je mnogo dala, meni je lično mnogo donela, poput ove nagrade koja je prva profesionalna, uspehu pozorišta i grada.”