PSSS Leskovac organizovala Dan polja kukuruza

       Leskovačka Poljoprivredna savetodavna i stručna služba, organizovala je danas, na oglednoj parceli u Pečenjevcu, tradicionalnu manifestaciju Dan polja kukuruza, koja je okupila leskovačake stručnjake iz oblasti ratarstva, predstavnike semenskih kuća čiji su hibridi zastupljeni u ogledu i poljoprivredne proizvođače sa našeg područja.

 

      Predstavljen je 41 hibrid kukuruza 7 semenskih kuća, četiri domaće i tri strane, koji su, u uslovima primene pune agrotehnike i zaštićeni od korova, na oglednom polju dali prinos od oko 10 tona po hektaru.

        I prosečan prinos na nivou Jablaničkog okruga ove godine je zadovoljavajući, kreće se oko 5 i po tona po hektaru. Na pojedinim parcelama, u ravničarskim predelima, ostvareni su i rekordni prinosi od 10 tona po hektaru, dok su u ruralnim brdsko-planinskim predelima i na mestima zahvaćenim olujnim nevremenom i gradom oni znatnije umanjeni.

          U celini, ova godina bila je veoma povoljna za razvoj kukuruza, a dobre prinose su uz poštovanje agrotehničkih rokova, primenu pune argotehnike, folijarnu prihranu i zaštitu od korova, mogli dati hibridi iz svih setvenih rokova. U Jablaničkom okrugu setva je obavljena u optimalnom roku, jer je 80 posto površina zasejano već početkom maja. Naša višegodišnja istraživanja pokazuju da  ćemo najbolje prinose na ovom području dobiti ako ispoštujemo agrotehničke rokove i kukuruz zasejemo oko 15 aprila. To umnogome zavisi i od toga kakva će biti godina, ali iskustvo pokazuje da je u ovakvim proizvodnim uslovima bolje da se sa setvom krene ranije, objašnjava Jelena Stojiljković, savetodavac za ratarstvo PSSS Leskovac.

       Pod kukuruzom je u Jablaničkom okrugu 17 hiljada hektara, od čega je 10 hiljada u Leskovcu i okolini. Berba je već počela, a kvalitet zrna je zadovoljavajući, kažu u Poljoprivrednoj stručnoj službi.

        U saradnji sa leskovačkom PSSS, testiramo novostvorene hibride kukuruza u različitim agroekološkim uslovima proizvodnje, a sve sa ciljem da se naši poljoprivredni proizvođači uvere u njihovu vrednost, kaže dr Ivica Đalović iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

        Od osnivanja do danas, u našem Institutu  stvoreno je više od 300 NS hibrida kukuruza različitih grupa zrenja, od kojih je preko 130 priznato u inostranstvu, dok se u ovom trenutku 32 nalaze na sortnoj listi EU što nedvosmisleno ukazuje na vrhunsku genetiku koja se stvara u okviru našeg programa oplemenjivanja. Poljoprivredni proizvođači treba da shvate da u proizvodnji kukuruza moraju primenjivati sve agrotehničke mere sa kojima će ostvarivati zavidne rezultate. Danas je teško govoriti o univerzalnim agrotehničkim rešenjima, posebno ako se ima u vidu činjenica da se iz godine u godinu suočavamo sa globalnim klimatskim promenama. Drugim rečima, tehnologiju gajenja, ratari  moraju prilagođavati svakoj godini, proizvodnoj parceli i genetičkom potencijalu gajenih hibrida, objasnio je dr Đalović.

          Na eksperimentalnom polju u Pečenjevcu,  zasejano je 15 NS hibrida iz grupa FAO 300 – 600, a sa 11 hibrida različitih grupa zrenja predstavio se i Institut za kukuruz „Zemun Polje“.          Naši hibridi i ovog puta, kao i do sada, u različitim agroekološkim uskovima pokazali su se kao veoma prilagodljivi, posebno u ovoj godini koja je bila naklonjena proizvodnji kukuruza, kaže Nebojša Lazarević, stručni saradnik Instituta „Zemun Polje“.

 Ana Jovanović