Dnevnik Juga Dnevne internet novine juga Srbije
Poznato je da stanovnici Balkana vole da se nesputano prepuste svim zadovoljstvima koje život pruža i da maksimalno uživaju u hedonizmu.
Ovde pre svega mislimo na uživanje u hrani i piću, uz obavezno druženje u kafanama uz koju čašicu domaće rakije ili dobrog vina i odličnu muziku.
Često je običaj da prijatelje počaste poslednjim parama koje imaju u džepu, pa čak i da obrnu turu za čitavu kafanu, za razliku od umerenog trošenja na Zapadu, gde se meri svaki cent i svako plaća svoj račun.
Upravo zbog činjenice da ćete retko Balkance zateći opsednute kalorijama i holesterolom, ali i zbog načina da goste dočekuju raširenih ruku, ovaj deo Evrope je postao pravo utočište za putnike koji vole dobru hranu i pravi domaćinski ugođaj.
Ako ste strastveni ljubitelj gastro turizma, ali i zanimljive istorije i različitih kulturnih uticaja, Balkan je prava destinacija za vaš odmor iz snova.
Hrana prožeta tradicijom i istorijom
Balkanska kuhinja se oslanja na tradicionalne recepte, koji su stari nekoliko vekova, ali su vremenom malo modifikovani i ažurirani – dodat im je specifičan balkanski pečat.
Reč je o mešavini različitih kultura i uticaja, od ogromnog turskog uticaja na jugu, do srednjevropskog uticaja na severu, jer je većina Balkana bila praktično podeljena između Otomanskog carstva i Austrougarske imperije.
Međutim, ne smemo zaboraviti ni dašak mediteranske kuhinje, tako da je većina jela koja ovde možete pojesti mešavina uticaja, po principu – uzeti najbolje od svakog i napraviti savršen miks.
Na primer, ljubav prema preukusnim mesnim đakonijama i intenzivnoj upotrebi začina je nasleđe otomanske kuhinje, baš kao i najpopularniji deserti na bazi testa.
Međutim, ne sme se isključiti istorijski uticaj susednih zemalja poput Austrije, Mađarske, Italije.
Tako ćete najukusniji rižoto sa plodovima mora pojesti u Dalmaciji, testeninu sa tartufima u Istri, a ukoliko se uželite paprikaša, grenadir marša ili rinflajša, salaši u Somboru su pravi izbor za vas, uz neizostavne zvuke tamburice.
Dakle, ako volite malo istorije kao prilog, apsolutno ćete se zaljubiti u balkansku hranu.
Nije baš prigodna za stori na Instagramu
Ako tražite hranu koja vizuelno pleni, držite se Francuza, jer većina ovih jela na prvi pogled ne deluje previše primamljivo.
Zamislite se samo dok fotkate pečenu jagnjeću glavu, paprikaš od repova ili teleću glavu u škembetu – ne očekujte hrpu lajkova i novih pratilaca.
Međutim, zanemarite izgled – mirisi i ukusi su kao sa druge planete. Balkansku kuhinju ne bismo nikad nazvali fine dining-om, ali će već na prvi zalogaj zauvek zarobiti vaše srce i zadovoljiti stomak.
Kada vas upitaju o balkanskoj hrani, možda najbolji odgovor glasi – verovatno ne izgleda previše otmeno, ali će vam nepce verovatno uživati kao nikada pre u životu.
Najnežnije meso i povrće koje ćete okusiti
Postoje različite metode pripreme autentične balkanske hrane, ali jedna se izdvaja kao omiljena, pored čuvenog ražnja i roštilja.
Višesatnim kuvanjem mesa zajedno sa povrćem pod sačem, tačnije u zemljanoj posudi prekrivenoj užarenim ugljem i pepelom, dobićete najnežniji obrok koji ste ikada imali priliku da probate.
Pošto se sve krčkalo u sopstvenom soku i odabranim začinima, očekujte sočne zalogaje prepune jedinstvenih aroma, a na jugu Srbije na ovaj način obožavaju da spreme jagnjetinu i teletinu, ali i svinjsku butkicu.
Povrće punjeno mlevenim mesom – uvek pravi izbor
Kombinacija mesa i povrća je klasika balkanske kuhinje, a ukoliko postoji povrće koje se može nafilovati mlevenim mesom, kombinovano sa pirinčem i začinima – na Balkanu ćete pronaći recept za to.
O “nafilovanim đakonijama” se ne može govoriti ukoliko se ne spomene sarma – u letnjoj i zimskoj varijanti, kako dolazi sezona određenom povrću.
Tokom leta, mešavinom dinstanog mlevenog mesa (svinjskog ili junećeg – a može i kombinacija), pirinča i luka, pune se listovi zelja, vinove loze ili blitve, dok se zimi pravi u listovima kiselog kupusa – neizostavni sastojak svake poštene proslave.
U sarmu od kiselog kupusa se često dodaju i delovi suvog mesa i kobasica, da bi dobila još jači šmek, a što se duže kuva – to bolje.
Naravno, još jedno klasično jelo koje obeležava dolazak jeseni su punjene paprike, koje sa pravi na sličan način, a često se filuju i tikvice.
Ništa bez čašice ili dve “ljute”
Alkoholno piće koje predstavlja balkansku klasiku i pravi se od raznih vrsta voća, najčešće u domaćoj radinosti, svakako je njeno veličanstvo – rakija!
Rakija se praktično uvek nalazi na stolu – bilo da se “prokrvljujete” uz slatko i kafu pre doručka, nazdravljate pre ili posle ručka, ili se opuštate posle posla, pre nego što bude servirana večera.
Služi i kao aperitiv i degistiv, a čini sastavni deo balkanske gastronomske ponude.
Za koju god se odlučite – prepečenicu, klasičnu šljivovicu, dudovaču, lozu, dunjevaču, kajsiju, ili viljavomku – sigurno nećete pogrešiti. Ali pazite da ne preterate, jer udara sa zakašnjenjem!
Naravno, kada ste u poseti Balkanu, ne propustite da probate i vrhunska vina, koja se prave od različitih sorti grožđa, u zavisnosti od države i podneblja.
Živeli i prijatno!
